Служењем свезенлитургије у Саборном храму Светог Петра и Павла у Козарској Дубици, те служењем промена,  полагањем цвијећа, вијенаца и паљењем свијећа у Доњој Градини данас је обиљежен Дан сјећања на жртве усташког терора и геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској, почињеног током Другог свјетског рата од 1941. до 1945. године. Пред само ослобођење и капитулацију НДХ, 22.4.1945. године неколико стотина логораша из Јасеновца покушало је извршити пробој и свега 117 успјело је да преживи и пробије се из усташког обруча и логора у коме је владала до тада невиђена окрутност, мучење и злостављања, а процјене говоре да је више од пола милиона Срба, који су били најбројније жртве, те мањи број Јевреја, Рома, али и других припадника других народа антифашиста и противника усташког режима Анте Павелића.

Невине жртве и ужасно страдање не смију се заборавити, неопходно је одати почасти и свједочити истину како се страдање и усташки геноцид какав је почињен у Јасеновцу и другим логорима НДХ више никада и нигдје не би поновили. Током цијелог рата партизани под командом Јосипа Броза Тита никада нису ни покушали да ослободе Јасеновац, иако је то највеће српско стратиште, и тако покушају спасити бар већу групу логораша, међу којима је било и више хиљада мале дјеце која су довођена из свих дијелова НДХ.

Као што се могло очекивати, и као што сам најавио, Милорад Додик, али и Александар Вучић, искористили су Дан сјећања на жртве усташког терора како би непримјереним говорима, популизмом и политиканством настојали добити неки јефтини политички поен, јер се приближавају избори, што је увреда за жртве и њихове потомке.

Тако је Додик је на овом светом мјесту великог страдања умјесто омажа и исказивања поштовања према недужним жртвама говорио о Шмиту, поредио га са нацистима, Израелу, бившем америчком предсједнику Бајдену, новој админстрацији и предсједнику САД Доналду Трампу, искористио је и Дан сјећања у Доњој Градини да му се додворава, док је тек спорадично спомињао српске жртве, што је недопустиво.

Анте Павелић и његове усташе су били најоданији и последњи савезниви Хитлера, а занимљиво да су Загреб је НДХ последњи ослобођени 15.4.1941. године, седмицу дана након капитулације Вермахта и фашистичке Њемачке. Од оснивања 10.4.1941. године до средине маја 1945. године у НДХ спровођем је систематски терор над Србима, са циљем да се трећина побије, трећина покатоличи се трећина протјера, што је нажалост умногоме пошло за руком, а још је трагичније што се данас у Хрватској многи поносе и величају Анту Павелића, Макса Лубурића, Јуру Францетића, Андрију Артуковића и друге усташе, славећи злочинце као своје хероје.

Небојша Вукановић