Хвала свима који су реаговали и дигли глас против застрашивања, нових напада на лидере опозиције и моју породицу, паљевина, повећаног насиља, језика мржње, учесталих пријетњи и свега оног што се догађа око нас, нарушене безбједности и лоше ситуације у друштву, јер једино јавност и јавни притисак може да нас заштити од монструма помраченог ума. Наравно да друг Врањеш, кадар Партије, лажни омбудман и заштитник људских права, ни овај пут није рекао ни ријеч, као нико од универзитетских професора и „академске заједнице“ у Бањалуци, да Милорад Додик није саслушан због бруталних јавних пријетњи и позива на моје уклањање, да судије и тужиоци, као и остале институције, нису урадили ништа да га обуздају док не буде прекасно.

Једном свештенику у Требињу сам рекао да би атмосфера сигурно била другачија да је неко у име Цркве, неки свештеник или владика, дигао глас и објавио пар ријечи Саопштења, осудио учестале нападе на мене и моју породицу, језик мржње и насиље, јер иако нисам власт јесам православни вјерник, па макар био најгори и најнедостојнији, да можда супругино ауто не би било запаљено само 8 минута након што сам дошао кући и први пут га паркирао, није ни сјела у њега, и да се јавно каже да ничија породица не смије бити шиканирана, нападана и непрекидно терорисана, живи у непрекидном ванредном стању, јер је то самовоља бахатих моћника који мисле да су господари живота и смрти, да могу некажњено радити шта хоће.

Умјесто хришћанске љубави и заштите добио сам јавне клетве од владике бихаћко-петровачког Сергија, пријатеља сваке власти и корумпираних политичара који на литургији о мени на литургијама говори све најгоре, проклиње ме, наставља гдје Додик и његови пријатељи стану, што је најбољи показатељ стања у разореном друштву у коме је све окренуто наопачке.

Много је реакција, твитова и коментара, од ботова до функционера власти у којима се тражи и покушава наћи оправдање за нове нападе и паљевине, тврдње да сам ти заслужио јер сам издајник, припадник „Шмитових хорди“, шпијун, плаћеник, сам себи тобоже палим возила…

Мени је посебно запао за око статус и „твит“ другарице Наташе Тешановић, бивше директорице и власнице Алтернативне телевизије, која је написала да моју искреност често прати наивност и импулсивност, да нисам спреман за самопропитивање свог рада и понашања, да наивно мислим да је исправно то што радим и да је ту узрок проблема, учесталих паљевина и напада.

Штета што нисам мудар као другарица Тешановић, па да одем код Додика и Мафије, нагодим се и узмем 2,8 милиона марака, колико је она узела 2018. године продајући Алтернативну телевизију Додику, Станковићу и Проинтеру, дајући режиму још једну медијску палицу у руке, а коју је она добила на поклон од „мрских“ странаца који су финансирали оснивање и рад АТВ-а одмах после рата, од 1997. године да буде противтежа Српској телевизији, касније РТРС-у, и владајућем СДС-у, који је после рата био неприкосновен, помагало Додику, опозицији и алтернативи власти, а другарица Тешановићка пуних 20 година била директор АТВ-а, масно наплаћујући дилове и служење центрима моћи.

Другарица Наташа Тешановић је узела милионе, прво до странаца а онда од Додика и његових тајкуна, учествовала у многим нечасним пословима, дала режиму монопол на информисање у Бањалуци, а сада крстари Италијом, обилази моденске дестинаце, и уз то мени држи слово о моралу, поштењу, раду, борби и још себи даје слободу да у мојој „импулсивности“ наивности и непреиспитивању понашања тражи узроке напада на мене и моју породицу, ваљда излазећк у јавност сада као савјетник и члан Високог савјета градоначелника Бањалуке Дршака Станивуковића, јер медијски гуру и велики стручњак нема другу јавну функцију.

Она није једина, многи лицемјери, потоњи људски талог и олош су дио хајке оправдања насиља и упирања прста у мене да сам кривца и спина да нисам ништа друго заслужио јер ми је предуге језик, свугде забијан нос, мутим послове и комбинације.

Можда је случајност, али готово истовремено, по писању медија, у Требиње су из затвора дошли опасни људи а атмосфера која се ствара, стални медијски напади и етикетирање да сам издајник, страни плаћеник, Шмитов војник, шпијун и зло које треба уклонити да не хода улицама, уз гашење видео надзора у кључним монентима, умногоме подсјећајз на атмосферу на сјеверу Косова и Метохије и Сјеверној Митровици уочи атентата на Оливера Ивановића, коме су претходиле паљевине његових возила а које наравно до данас није расвијетљен.

Умјесто заштите од правосуђа добијам прогон, па је дан после паљења возила дошао позив на суђење у Бањалуци по Тужби Душка Перовића, јер сам против њега, Додика, Ђокића и осталих поднио Кривичну пријаву због пљачке 300 милиона марака преко Комсара и рудника угља у Угљевику, од чему сам писао у јануару ове године а правосуђе показује како реагује брзо, кад се треба процесуирати и казнити због истине и узалудних покушаја да се спријечи милионска пљачка нашег јавног добра, док све кривичне пријаве које подносим годинама купе прашину.

Честите требињске кадије су „строго“ са чак 300 марака казниле нападача на моју кућу, који је без икаквог повода, ничим изазван, дошао у моју кућу, малтретирао моју покојну мајку и говорио да мора да ме убије, што је и признао на суду, а да ја урадим нешто слично, банем у кућу неког функционера на власти, малтретирам породицу и пријетим им убиством, не би годинама изашао и затвора и ко зна колико би година одробијао, био проглашен психичким болесником, насилником, лудаком..

После сваке паљевине возила полиција би проводила на информативни разговор одређене безбједносно-интересантне особе али после двије паљевине возила испред моје куће нико није саслушан у приведен. Нема повлачења у узмицања, али јавност мора бити упозната са ситуацијом, као и нечасним пословима и улогама многих о којима ћу тек да пишем.

Детаљнији осврт у видео прилогу.. .

Небојша Вукановић