Дуготрајна општа партијска мобилизација и помоћ пријатеља са ове стране Дрине били су узалудни, превожење и организовано довођење људи са свих страна није дало очекивани резултат, па је предсједник Србије Александар Вучић синоћ доживио прави дебакл и одиграо лабудов плес на скупу који је организовао у Београду и на који је све ставио. Са једне стране број људи је био далеко мањи од оног који је пројектован, било је око 50 до 60 хиљада људи, што је далеко мање од оног што окупљају студенти, али је енергија кључна.

И док код студената нема притиска, људи долазе срећни, насмијани у великом броју, марширају километрима, стоје сатима, искрено подржавају младе људе и професоре како би се зауставила даља криминализација и урушавање Србије и институција, код Вучића се може чути сваки гласић кад му усиљено скандирају, а његове отрцане флоскуле, форе, трикови и поруке да се спусте транспаренти и заставе, да тобоже може да види масу, су крик очајника који упркос свему не може да преокрене ситуацију. Једноставно је током 14 година аутократске власти потрошио све кечеве из рукава, нема шта ново да понуду, обећа и поручи, готово све је слагао, посебно Србе на Косову и Метохији, којима се посебно обраћао уочи Видовдана.

Невјероватно је да за 14 година власти није успио да изгради бар једну личност која би поред њега могла нешто да каже, одржи кратак говор, а чак је Милорада Додика и Пипуна Кнежевића избацио са бине, није им дао да проговоре већ оставио да стоје и сунчају. Не треба потцијенити диктатора који све конце држи у својим рукама, али стиче се утисак да су сви притисци узалудни и да би на изборима, посебно предсједничким, доживио дебакл јер не може бити кандидат, и права је штета што они неће бити прије наших Општих избора у октобру.

Пораз и пад Вучића био би нама велики вјетар у леђа, јер смо једини са ове стране Дрине који му се супростављамо и које не контролише, а његов пад и пораз на изборима уздрмао би побратима Додика и његов режим, који је гутао кнегле јуче у првом реду поред Стевандића и кума Минића, али и Вучићеве сателите у опозицији, који су се скривали од камера у десетом реду на скупу али су сигурно морали доћи у Београд. Вучић је у највећој кризи од како је дошао на власт, сваки глас му је важан па ће гледати да одржи примирје и смањи тензије између Додика и сателита са једне стране, Јелене, Драшка и Бабаља са друге стране свог спектра, позива на свесрпско јединство да сви буду у власти после октобра, како би њему дали подршку.

Иако упорно најављује, како би умирио незадовољство народа, јасно је да од избора у Србији нема ништа ове године, да ће Вучић сачекати да прође ЕКСПО, да се извуку новци али и на таласу доласка страних излагача покуша преокренути ситуација, наћи пукотине и преко Службе посвађати студенте и професоре. Мијешање Србије у наше изборе у октобру ће бити снажно, никад веће, све ће покушати да окрену и усмјере против нас, али вјерујем да је народу и грађанима Републике Српске све постало јасно, упркос великом медијском притиску и слуђивању.

Подршка студентима који побјеђују. Надам се и да ће вечерас у Краљеву окупити слободан народ и послати јасне поруке, супротне од тужних слика поробљеног народа које смо синоћ гледали у Београду. Детаљнији осврт у видео прилогу..

Небојша Вукановић