Сваки умјетник и сликар има различите инспирације и мотиве за рад, које слика у својим дјелима. Тако су нашег Саву Шумановића најчешће инспирисале купачице, наге дјевојке на плажи, Петра Лубарду јунаци и битка на Косову 1389. године између Срба и Турака, Риста Вукановића портрети јунака и славних личности, Милан Коњевић је сликао мртву природу, а у наше тамно вријеме пропадања развио се посебан полтронски стил лажне умјетности.

Извјесни Дарко Петровића, познатији као Рубенс из Скелана и Бајине Баште, Ћаци сликар и дипломац Ликовне академије у Требињу, последњих мјесеци привукао је пажњу јавности и дворских медија својим специфичним стилом, улизивачким сликарством. Ћаци сликара Петровића инспиришу директори, предсједници, тајкуни и моћници, а првог је насликао свог рођака и мецену Луку Петровића.

Потом га је инспирисао комичан наступ на Херцег телевизији и прича Јовице Влатковића о утицају шишмиша на вјетроелектране, па је поред генералног урадио портрет и извршног директора Електропривреде Републике Српске у природи, јер очито да су апанаже из Електропривреде Републике Српске велике.

Родољуб Драшковић је милијардер и најбогатији Хервеговац, па је логично да је био инспирација за портрет кнеза на коњу, како држи здравицу изнад свог дворца.

Моћници на коњима су врхунац улизивачког сликарства а ћаци сликар циклус је завршио портретом Додика на коњу, како стиснуте шаке јуриша са српском тробојком, као нека тобоже јуначина која никад није омирисала барута нити видио ратиште на двоглед.

Ћаци собо-сликар из Бајине Баште, улизица без части, морала, скрупула и образа који се додворава корумпираним политичарима и моћницима сликањем њихових портрета, права је слика нашег урушеног друштва и тамног времена свеопштег пропадања, у коме царују полтрони и улизице, а настати се да ће после дуге кише, мрака и пропадања сванути сунчани дани слободе у коме ће нестати из јавног простора  полтрони, улизице и њихове бешчашће.

Небојша Вукановић