Данас сам у Подрињу и Братунцу, на тужан дан када се обиљежава страдање српског народа, више хиљада недужних  цивила, дјеце, стараца и ратних заробљеника, припадника Војске Републике Српске, који су мучени и убијени на кућном прагу током Одбрамбено-отаџбинског рата. Ускоро ћу објавити видео прилог са омажом недужним жртвама, а уз наставку преносим колумну Александра Савића ..

Тридесет четири године су прошле, али бол није мања. Данас са дубоким поштовањем и тугом одајемо почаст за 3.267 страдалих Срба из Подриња и Бирча чије животе је прекинуо рат.

Њихова жртва нас обавезује да чувамо сјећање, говоримо истину и никада не дозволимо да страдање српског народа буде заборављено или умањено. Сјећање није позив на мржњу, већ на правду, достојанство и поштовање сваке невине жртве.

Нека је вјечна слава и хвала свим страдалима. Њихова имена и њихова жртва остаће трајно уписани у наше памћење.

Ми млади, иако многи од нас нису били ни рођени у то зло вријеме када је смрт сијала страх и пустош по просторима на којима данас живимо у миру, добро знамо колико је важно чувати сјећање на нашу прошлост.

Наша је дужност да памтимо, да учимо историју засновану на чињеницама и да не дозволимо да жртве буду заборављене.

Само народ који памти своју прошлост, поштује своје жртве и извлачи поуке из историје може сигурно градити своју будућност.

Александар Савић