СТАНДАРД ЖИВОТА КРОЗ ОГЛЕДАЛО ЦИЈЕНЕ ГОРИВА

Један од најјаснијих показатеља животног стандарда није број на платној листи, него колико ствари тај новац заиста може да купи. Гориво је у том смислу готово идеалан мјерни инструмент, утиче на све, од одласка на посао до цијена хране и транспорта. Када се плата претвори у гориво, разлика између стандарда грађана развијених и нерaзвијених држава постаје болно очигледна.

У Словенији, просјечна нето плата за јануар 2026. године износила је 3.460 КМ (1.769,20 €), а литар дизела кошта 2,99 КМ (1,528 €). Математички, то значи да просјечна плата може да купи 1157 литара дизела. У Републици Српској, са просјечном платом од 1.528 КМ и цијеном дизела од око 3 КМ по литру, грађани могу да купе тек 509 литара дизела. Двострука разлика, а литар горива готово исте цијене.

Ова једноставна рачуница открива суштинску проблематику: цијене горива у Републици Српској нису пропорционалне куповној моћи грађана. Често су готово идентичне онима у развијеним европским државама, упркос значајно нижим платама. У пракси, то значи да гориво „једе“ већи дио буџета просјечног домаћинства.

Преглед пумпи широм Републике Српске показује да се цијене дизела крећу отприлике овако (цијене су узимане насумично и представљају само узорак):

Нова Топола: 2,79 КМ/l

Рибник: 2,66 КМ/l

Источно Сарајево: 2,63 / 2,99 КМ/l

Добој: 3,07 / 2,79 / 2,79 / 2,99 КМ/l

Требиње: 2,98 / 2,99 КМ/l

Фоча: 3,10 КМ/l

Зворник: 2,99КМ/l

Бања Лука: 2,99 / 3,10 / 2,78 / 3,10 / 3,03 КМ/l

Јасно је да су цијене у мањим мјестима у просјеку ниже, док у већим градовима оне често прелазе 3 КМ по литру. Просјек од око 3 КМ потврђује да је гориво скупо у односу на плате, а разлика између мањих и већих мјеста показује да локална конкуренција и тржишни услови утичу на цијену.

Да боље илуструјем ефекат, узмимо примјер: ако возач напуни 50 литара дизела, трошкови по мјестима су следећи:

Нова Топола (2,79 КМ/l) – 139,5 КМ

Рибник (2,66 КМ/l) – 133,0 КМ

Источно Сарајево (2,63 КМ/l) – 131,5 КМ

Источно Сарајево (2,99 КМ/l) – 149,5 КМ

Добој (3,07 КМ/l) – 153,5 КМ

Добој (2,79 КМ/l) – 139,5 КМ

Добој (2,79 КМ/l) – 139,5 КМ

Добој (2,99 КМ/l) – 149,5 КМ

Требиње (2,98 КМ/l) – 149,0 КМ

Требиње (2,99 КМ/l) – 149,5 КМ

Фоча (3,10 КМ/l) – 155 KM

Зворник (2,99КМ/l) – 149,5 KM

Бања Лука (2,99 КМ/l) – 149,5 КМ

Бања Лука (3,10 КМ/l) – 155,0 КМ

Бања Лука (2,78 КМ/l) – 139,0 КМ

Бања Лука (3,10 КМ/l) – 155,0 КМ

Бања Лука (3,03 КМ/l) – 151,5 КМ

Зашто је то тако? У Словенији цијена горива прати транспарентну методологију: формира се на основу кретања цијена нафте на свјетском тржишту, курса долара / еура и додатака за биокомпоненте (на сваких 14 дана) . У Републици Српској је систем другачији, коначна цијена зависи од набавне цијене, марже, трошкова транспорта и царина, те државних давања, акциза, путарина и ПДВ-а.

Ефекат ове структуре цијена је далекосежан. Гориво није само трошак за возаче, него и кључни фактор у транспортној и логистичкој мрежи, од дистрибуције хране до индустријске производње. Високе цијене горива подижу трошкове производа и услуга, а у условима нижег животног стандарда, сваки раст цијена директно погађа домаћи буџет.

Колико год да плата изгледа пристојно, њена стварна вриједност у литрима горива јасно показује разлику између стварног и привидног стандарда. Док Словенија може „купити“ преко 1157 литара дизела (1.769,20 € / 1,528 €/l), просјечна плата у Републици Српској једва достиже 509 литара.

Закључак је једноставан, али јасан: гориво овдје није само роба, оно је огледало економског стања и свакодневне борбе грађана. Свакa промјена цијене на пумпама у Републици Српској има много већи утицај на животни стандард него у државама са вишим примањима.

Александар Савић Листа за правду и ред Бањалука