Синоћ сам од 19.30 до 23.00 сата, као посматрач, пратио рад Градске изборне комисије у Добоју. У простору у који би, бар на папиру, требало да се слије сва изборна воља грађана. У стварности, то није мјесто гдје се резултати само уносе, него гдје се резултати, у задњој фази, и креирају. И у свему томе, био сам једини посматрач. У граду у којем избори никада не прођу без афера, притисака и чудесних “поправки“ резултата, нико осим мене није био присутан да надгледа процес. Ни међународни, ни невладин сектор, чак ни СНСД није имао свог човјека. А шта ће им, кад већ све држе под контролом.

Али суштина је много мрачнија.

Процес је осмишљен тако да једна особа треба да прати дешавања у пет различитих канцеларија истовремено. То није пропуст, то је намјера. Кад не можеш физички бити присутан, манипулација постаје невидљива. А онда долази још један већи “патент“, записници пристижу у једну зграду, а вреће са листићима у другу. Значи, двије локације, два паралелна процеса, нула транспарентности. То није изборни систем, то је хаос који служи ономе ко га је и направио.

А онда иде шлаг на торту, 98% “независних“ предсједника бирачких одбора били су из СНСД-а.

И то вам је иначе добојска дефиниција независности.

Да скандал буде већи, седам кутија са изборним материјалом није било прописно упаковано. У нормалној процедури то је немогуће, осим ако неко намјерно не оставља простор да се у тим кутијама нешто “дотјера“ успут, накнадно.

Чак је и логистика подешена тако да мирише на манипулацију. Из ужег дијела града, удаљеног само неколико минута од ГИК-а, вреће и записници пристизали су касније него из села. Као да се у самом граду неко задржао “да заврши шта треба“.

А са два бирачка мјеста материјал уопште није стигао.

У Добоју је изборна превара одавно дио система. То није инцидент, него пракса, механизам од кога локална структура власти живи и опстаје.

Као и протеклих, тако је и ове године поновљено исто кршење закона, већини посматрача било је забрањено да се приближе столовима за бројање. А кад не видиш листиће и руке бројача, онда не видиш ништа. А ако не видиш, не можеш ни да свједочиш. Управо то и јесте циљ. У Добоју не броје бројачи него “мајстори лоповлука“, који знају да је резултат ствар технике, а не воље народа.

Највеће манипулације дешавају се управо на бројању и у просторијама гдје се вреће складиште, далеко од очију јавности, гдје се записници “усклађују“ са политичким потребама, а не са стварним стањем.

‼️Зато, без икакве дилеме, прави изборни резултат у Добоју може се утврдити само на један начин, да ЦИК отвори све запечаћене вреће. Јер ако се отворе, откриће се све. И биће јасно како Обрен деценијама побјеђује НЕ гласачким листићем, него изборним инжињерингом.

И нема апсолутно никакве сумње да би

прави резултат у Добоју био потпуно другачији да ЦИК отвори све запечаћене вреће са листићима.

На крају:

Ако је СНСД у Добоју заиста одиграо ову утакмицу поштено – нека сам затражи отварање врећа у Централној изборној комисији😉

Мирослав Бели Боројевић, одборник За правду и ред листе Небојше Вукановића у Добоју