Зока Делија

Свијет у коме живимо често је веома неправедан и окрутан, нажалост најгоре пролазе и прерано одлазе они најбољи међу нама, трагичне судбине задесе оне који нису ни мрава згазили нити су  коме нешто лоше помислили а не наудили. Синоћ сам са тугом и невјерицом примио вијест да је изненада преминуо добри Зоран Чабрило, који је лежао у болници и опорављао се од проклетог вируса короне који хара свијетом. Само пар сати прије изненадне смрти осјећао се добро, дописивао се са породицом и пријатељима али нажалост плућа и срце нису издржали, и Зока нас је напустио прерано, веома млад, у 41-ој години живота.

Не верујем да има човјек који је упознао Зоку Делију а да није на њега оставио позитиван утисак, јер је био увијек ведар, насмијан, духовит, вјечити оптимиста… Након завршене Војне академије у Београду, као млади потпоручник Зоран је положио заклетву и постао официр Војске Републике Српске, касније Оружаних снага БиХ, а свој посао радио је професионално и одговорно, часно и поштено. Био је истински патриота, волио је свој народ и земљу, а посебно је саосјећао са малобројним Србима на Косову и Метохији, гдје је често одлазио.

Био је велики Делија и звездаш, често смо се сретали и дружили на Маракани, прослављали успјехе наше Црвене звезде. Прошле године, пред утакмицу Звезде са Олимпијакосом, поклонио ми је дред „Делије Љубиње“ у знак захвалности јер његово родно мјесто често спомињем у Народној скупштини Српске, и то ће бити једна од трајних успомена на драгог пријатеља и доброг човјека, са којим сам провео пуно лијепих тренутака док сам радио у Сарајеву. Добри Зока био је један од ријетких који је био запослен у државним институцијама а који је имао храбрости да ме отворено и јавно подржава, дијели објаве и води жучне расправе стајући у моју одбрану.

Свака ријеч је сувишна, јер је судбина била баш окрутна према нашем добром Зорану, а никакве ријечи утјехе не могу надокнадити бол и тугу његовој мајци, коју је обилазио сваки викенд, супрузи, сестри, породици, јер је губитак ненадокнадив. Покој ти души добри Зока, нека ти је лака наша херцеговачка земља, твој осмјех и доброта никада не могу пасти у заборав…

 

Небојша Вукановић