Зелена трава дома мог

 

Немајући ниједан аргумент којим би дали било какву позитивну оцјену и мишљење о првој години владавине Луке Петровића, његове синекуре и присталице говоре како је тобоже Требиње чисто и уређено.  Нажалост то није тачно, јер је Требиње запуштеније него прије. То показује и Главна улица, која би требала бити огледало града. Већ два мјесеца требињска главна Улица краља Петра првог ослободиоца зарасла је у траву, а цвијеће је замијенио троскот.

По доласку у град, госте и туристе дочекају зарасли цвијетњаци, у којиме се умјесто цвијећа налази трава. Све до ове године у овим, као и осталим цвијетњацима у центру града, сађено је зимско и љетно цвијеће, али се све промијенило последњих мјесеци. Шта је разлог за то тешко је разумјети, али свакако да то не би требало да се догађа у граду који жели да постане туристичи центар.

Град очито нема новаца да уреди неколико квадрата, и купи педесетак расада које би требало засадити. Изгледа да су превише заокупљени сјечом Дучићевих стабала и уништавањем градског парка, па је све остало у другом плану. Треба ипак признати да су радници Комуналног предузећа прије мјесец дана покосили траву, па она више није до кољена. Лукина прва година окупације је прошла, а резултат његове владвине је чиста нула, јер осим Лукиних кућа у Хрупјелима и Загори, своје улице и пута до родног села који се управо ради, није урађено апсолутно ништа, није доведен један инвеститор нити је покренут неки пројекат.

О првој години Лукине окупације ускоро ћемо писати детаљније, а остаје да се види да ли ће локалне власти успјети да засаде неколика цвијета, и тако дају прилику својим дворским порталима да крену у нови талас хвалоспјева, лика и (не)дјела Лакија Лучиана Петровића, или ће травњаци да се зелене до прољећа и Светог Ђорђа.

 

Небојша Вукановић

1 komentar

Оставите одговор