Зашто Вучић и Додик нападају побједнике у Црној Гори?

Губитак главног ослонца у балканском тријумвирату, пораз ДПС-а и Мила Ђукановића на парламентарним изборима у Црној Гори, жестоко је уздрмао и уплашио његове побратиме и савезнике, Милорада Додика и Александра Вучића. Народ је показао да је јачи од тирјана, да је борба за слободу и правду јача од Мафије, организованог криминала, свих стега, окова, уцјена и притисака, и да је питање дана када ће њих двојица доживјети судбину побратима и учитеља Мила.

Вучићу и Додику никако не одговара да 3 побједничке странке и коалиције формирају нову Владу Црне Горе, крену у борбу против организованог криминала и пресјеку путеве дроге, цигарета, миграната, и због тога су преко својих медија покренули прљаву кампању против побједника, прије свега будућег мандатара и премијера Здравка Кривокапића. Додик не смије пуно јавно да испољава страх и осјећања, због расположења народа у Републици Српској, али његова реченица у Телерингу да не очекује ништа од нове власти, говори више од хиљаду ријечи. Поданичка подршка Вучићу за понижење нације у Вашингтону додатно је скинула маску са лица великог лицемјера и макијавелисте.

Са друге стране Вучић је конкретнији и отворенији, али поруке не шаље лично већ преко својих таблоида и прљаве жуте штампе. Ни после двије недеље није упутио  честитку Кривокапићу, Бечићу и Абазовићу, а његови таблоиди попут Информера, Курира, Дневног телеграфа или листа Ало, свакодневно нападају „Амфилохијевог“ премијера и воде прљаву кампању покушавајући разбити коалицију, подметањима и сплеткама омогућити Милу да помрси конце и некако формира Владу.

 

Не само да је понашање Додика и Вучића срамно и вриједно сваког презира већ се може окарактерисати као издајничко и непријатељско, имајући у виду све патње, понижења, дискриминацију и муке кроз које је прошао српски народ под Милом последње двије деценије. Добро је да су лажне патриоте и националисти показали своје право лице, а надам се да ће народ у Србији и Републици Српској убрзо да их казни због срамне и погубне политике и да ће завршити са Милом тамо гдје и је одавно мјесто, на сметљишту историје.

 

Небојша Вукановић