Десетине је разних еколошких и планинарских удружења, невладиних организација и активиста у Требињу и Херцеговини које се тобоже боре за заштиту и очување животне средине, шума, планина и зеленила, али кад треба истински реаговати и заштитити дрвореде, парк и зелене површине у граду, нажалост, нигдје никог нема. Сви знају држати слово и мудровати по друштвеним мрежама, критикивати људе ако негдје оштете неку грану дрвета, оставе лименку пива, кесу или смеће у природи, што јесте за осуду и критику, али кад треба заштитити плућа града, парк и дрвореде који су на мети моћника, много важнију и крупнију ствар, онда се не чује ни један глас отпора и позив на разум.
Свједоци смо да локални моћници, част изузецима, уз подршку политичара, само гледају профит, трче маратон за још више новца и моћи, једну по једну зелену површину сијеку и претварају у бетон, а да готово нема никог да им се супротстави. Често сам био сам и стајао пред моћнике да одбраним дрвореде, парк и зеленило, а нигдје није било еколога, планинара и неке невладине организације да бар статусом на друштвеним мрежама, ако не смију на лицу мјеста, подрже борбу и заштиту зеленила.
Упркос казнама и тужбама које сам добио, поносан сам на чињеницу да сам акцијом и притиском спријечио сјечу малог парка алепских борова и градњу бензинске пумпе у касарни, код бившег Стационара ЈНА и ВРС, дрвећа код КОРТ маркета, дрвореда на главној улици и Ложиони поред старе жељезничке станице, које је такође било на удару.
Посебно сам поносан на чињеницу да сам спријечио уништавање парка у Невесињу, који се требао претворити у паркинг, али сам муњевито долетио из Требиња у Невесиње и након обарања 20-ак стабала сам их напао и спријечио да се остали посијеку, а на крају натјерао градске власти да засаде ново дрвеће и обнове парк.
Умјесто да бар ћуте, кад не желе да помогну и не смију да раде свој посао, замјере се властима, ризикују неки мали грант и синекуру, срамно је што појединци мене оптужују да тобоже прикупљам политичке поене борећи се за одбрану посљедњих оаза зеленила у граду, које нестају пред најездом бетона, асвалта и зграда.
За мене се може рећи све осим да сам популиста који убире јефтине политичке поене и нек појединцима који ме иза леђа, или скривених коментара нападају, то служи на част. Свако ко мудрује нек скочи, ризикује и уради нешто корисно за општу ствар па нека онда паметује и другима држи слово.
Небојша Вукановић
