Запостављеност узрок трагедија на херцеговачким путевима

Несрећа у којој су након слијетања аутобуса са залеђеног пута код Невесиња погинуле двије, а повријеђено више особа, само је наставак црног низа трагедија на похабаним и ризичним херцеговачким друмовима. Прије три године, такође сa залеђеног пута Фоча – Плужине, у провалију је слетио аутобус „Центротранса“, у несрећи су погинуле три особе а 13 је лакше и теже повријеђено. Узрок тешке несреће, као и ове код Невесиња, између осталог је лош и небезбједан пут.

       Нажалост много је саобраћајних незгода којима је узрок лоше стање на путевима, и много је црних тачака на путевима у Херцеговини. Опасан низ кривина код ресторана „Видиковац“ на путу Требиње – Билећа, једна је од црних тачака у којој је погинуло и повријеђено више особа, али нажалост Путеви Српске и надлежни нису предузели ништа да се повећа безбједност саобраћајнице. Од почетка рата, више од 25 година,  осим 10 километара пута преко Чемерна, није било значајнијих инвестиција у санацију и изградњу саобраћајница, а цијели исток Српске јужно од Бијељине, годинама је запостављен у односу на западни Српске.

Без имало двоумљења и конкуренције, источна Херцеговина је постала класично саобраћајно слијепо цријево,  има најлошије путеве у Европи и овом дијелу свијета, а Косово и Албанија су нас давно престигли. Саобраћајнице Гацко – Фоча или Требиње – Љубиње – Столац, превоји Жегуља, Чемерно и Пријеђел, су у тако очајном стању да је свака вожња преко 40 км на час опасна због бројних опасних кривина, уског коловоза широког око 4 метра, бројних рупа, оштећења, колотрага..  Геометрије пута нема на неким дионицама које су толико  оштећене да је висинска разлика у пресјеку профила већа од метра. Иако  се годинама говори о изолованости, катастрофалним путној мрежи и деценијској запостављености, Влада и Путеви Српске не предузимају ништа да се проблем ријеши а ужасне саобраћајнице санирају и доведу у нормално стање.

Путеви Српске задужили су се за 35 милиона евра како би поправили магистралне путеве, али ниједна марка није уложена на простор од Бијељине до Требиња, нити у пановима има нека значајнија инвестиција и пројекат. Држава се задужила за више стотине милиона евра, скоро миијарду марака, како би се изградила мрежа аутопутева у сјеверозападном дијеу Српске, те санирале жељезнице и аеродром Маховљани, а о истоку нико и не размишља иако просторни пан до 2024. предвиђа изградњу пруге и брзе цесте од Зворника до Требиња.

Сматрам да је крајња дрскост, лицемјерство и безобразлук намјера Владе да се додатно задужује за нову милијарду марака како би се градио аутопут Бањалука – Приједор и Добој – Бијељина, а да се грађани истока Српске крећу мало ширим козјим стазама и масовно гину због небезбједних, опасних и лоших путева.

Нема градње нових аутопутева све док Херцеговина и исток Српске, простор јужно од Бијељине, не добије пристојне магистралне или брзе цесте за нормалну комуникацију. Херцеговини не треба ничија садака, јер она производи годишње електричне енергије у вриједности око 200 милиона марака, и то је више него довољно прихода да се поправе постојећи и изграде нови путеви, ако се не пљачка и не односе новци вожду у Лакташе. У наредне четири године Влада мора сваке године да обезбједи најмање 20 милиона марака годишње за путеве у Херцеговини, јер је овакво стање недопустиво. Нема развоја привреде и туризма без добрих саобраћајница, и око овог суштинског проблема нема компромиса.

Тражити да грађани неразвијеног, али природно богатијег источног дијела Српске, гину по лошим цестама док се на западу гради мрежа магистралних, аутопутева и брзих цеста, је недопустива. Без  обзира на цијену, учинићу све да спријечим и саботирам радове на аутопутевима који треба да се граде из кредита који сви плаћамо, све док Херцеговина и исток Српске не добије пристојну мрежу магистралних путева, јер Херцеговци нису дио заосталог племена који јаше коње и камиле, док се браћа возе европским путевима.

 

Небојша Вукановић