Побједа народа и Вучићево (не)мјешање

Народ је синоћ побиједио и показао своју снагу, које често нажалост није свјестан, а вишедневни протести, масовна окупљања и притисак на власти натјерали су Мила Ђукановића да се повуче и ослободи владику Јоаникија и свештенике, коју су без разлога ухапшени на празник Светог Василија Острошког и Тврдошког, што је до сада невиђено дрскост и провокација црногорског владара безбожника.

У народу је снага, и драго ми је да су Црногорци тога постали свјесни, јер нема те силе и диктатора који може држати народ покорним као робље ако грађани одлуче да устану и боре се за своја права. Црногорски бродови пуни кокаина падају по морима широм свијета, кланови ратују, народ се дигао на ноге, и мада је до сада као мачка имао 100 живота у политици, некако сам све више сигуран да је синоћ напокон кренуо почетак коначног краја Мила Ђукановића.

Величина побједе народа је у чињеници да су Црногорци сами, да немају ничију подршку ни заштиту у борби за одбрану основних људских права и слобода, права на слободу и живот достојан човјека 21-ог вијека, нити матице Србије, нити Европске Уније, која нијемо посматра и подстиче кршење људских права, нити неке велике силе и међународне акције.

И док је у Црној Гори атмосфера доведена до ивице усијања, предсједник Србије Александар Вучић тек узгред је на питање новинара коментарисао дешавања у Црној Гори током обиласка рудника у Колубари, и изјавио како тобоже не смије да се мијеша у унутрашње ствари друге државе, али да је забринут дешавањима у Црној Гори. Рудник свакако није мјесто гдје је требао говорити о овој важној теми, већ је требало сазвати Савјет за националну одбрану, усвојити закључке и послати јаку поруку. Ако не на овај начин,  пошто јако воли медије и конференције за новинаре, било је логично да Вучић окупи све новинаре, жестоко осуди понашање црногорских власти и изнесе свој јасан став. Да ли његово „немјешање“  значи да би мирно, скрштених руку, посматрао да Мило почне да пуца и гази свој народ?

Нико од Вучића не тражи да се мијеша у унутрашње ствари у другој држави, али Србија не смије нијемо да посматра прогон и линч својих држављана и сународника у региону, као што је нажалост Милошевић посматрао пад Крајине и Западне Славоније и прогон стотине хиљада Срба из Хрватске. Милу треба јасно ставити до знања да је хапшење владике Јоаникија и групе свештеника на велики празник Светог Василије Острошког и Тврдошког Чудотворца, због служења Богу, литургије и литије, велика и дрска провокација коју нису смјели урадити Турци ни други окупатори. Срби у Црној Гори су грађани другог реда, годинама изложени дискриминацији и прогону, и треба јасно рећи да је доста насиља и понижење.

Нико од Вучића и Србије не тражи и не очекује било какав исхитрен потез који би појачао напетости, Срби и Црногорци су браћа без обзира на вјештачке политичке подјеле и након Мила и Мираша живјећемо у братству и љубави, као вијековима уназад, али се морају заштити своју сународници у региону којима се крше основна људска и грађанска права, који су већ дуго времена изложени снажном притиску, асимилацији, отимању језика, писма, црква и корјена на којима почива један народ.

Србија мора бити слободна и демократска земља у којој ће сваки грађанин, без обзира на своју вјерску и националну припадност, уживати сва највећа права и слободе, што и јесте случај, али се исто тако мора тражити поштовање права Срба у региону. Од прекида дипломатских односа, до блокаде имовине челника режима и ДПС-а у Србији и граница, пуно је начина да Србија одговори на Милове упорне дрске провокација и забадање прста у око, и пошаље јасну поруку да нико нема право претварати Србе у робље и грађане другог реда.

Ако Вучић може да се отворено мијеша у изборе и дешавања у БиХ, подржава побратима Додика, иако га је он претходно називао абортусом и политичким побачајем, даје му новац да купује изборе, долази преко Дрине на предизборне скупове и обмањује јавност лажним спиновима о наводном мијешању странаца и Британаца који руше Додика, зашто не може Милу Ђукановићу јасно да поручи ДОСТА ЈЕ! Кукавичко ћутање на покушај отимања црква и манастира, подршка лажном државном удару, прогону и хапшењу посланика опозиције, били су вјетар у леђа Милу и црногорском режиму да оду корак даље, након посланика ухапсе и владику, и то на велики празник. Ако се не заустави у сулудим акцијама, бојим се да Мило неће стати све док не асимилује и не протјера и последњег Србина из Црне Горе.

Искрено се бојим да његови сулуди потези не доведу атмосферу до усијања и ствари не измакну контроли, јер је Ђукановићу моћ и 30 година власти помутило памет. Надам се да ће превладати разум и да ником неће пасти длака са главе, да ће се страсти смирити и зауставити подјеле међу браћом.

Свака част народу у Црној Гори који се дигао на ноге да се супростави насиљу бахате, корумпиране и отуђене власти, показали су да су достојни потомци Његоша, Марка Миљанова, попа Мила Јововића и осталих јунака из славне прошлости, показали свима у региону како се бори за правду, људска права и слободу.

Разочаран сам популизмом и лошим реаговањима власти Србије и Републике Српске, који покушавају својим изјавама придобити понеки јефтин политички поен на домаћем терену, али нема државничког понашања и конкретних потеза који би помогли Србима у Црној Гори у овом тешком тренутку великих искушења.

 

Небојша Вукановић