Вријеме страдања

De mortuis nihih nisi bene. О мртвима све најбоље!

Изнијети брзоплето тешке оптужбе на рачун трагично настрадалог младића, устврдити да је суицидни лопов прије него што је његово тијело сахрањено, само 24 сата од проналаска тијела донијети коначан суд о трагичном догађају и искључити могућност да се можда ради о кривичном дјелу или убиству, је велика срамота за Полицију Српске. Да ли би Илић, Ћулум и Лукач изашли овако брзо у јавност да је не дај Боже настрадао неко њима близак, или би преврнули сваки камен тражећи неког ко је било како повезан са трагичним догађајем? Све да је полиција у праву, у што већина грађана оправдано сумња, требало је сачекати да породица достојно сахрани младића, добро провјерити све доказе, околности и свједоке, па тек онда са добро провјереним и поткријепљеним закључцима изаћи у јавност.                                                                               

Смрт сваког човјека је трагедија, а посебно је трагична и тужна смрт младог човјека. Нажалост трагичнији догађаји у нашој држави постају чешћи, да не кажем свакодневница, а новине су препуне вијести из црне хроније.

У мом родном Требињу само у последње 3 године трагично су настрадала два младића, због инцидената који су се догодили у истом кафићу. Сам Бог је прије пар година спасио масу тинејџера од велике трагедије, када је малољетник изрежетао препун кафић у новогодишњој ноћи, при чему су срећом само три особе рањене.                                                                                       

Трагичан низ догађаја у мом родном Требињу почео је прије 20-ак година, када је у ријеци Требишњици пронађено тијело дјечаха Чихорића. Након једне масовне туче, у којој су учествовала и дјеца локалних моћника, несрећни дјечак се водио као нестао, а потом је његово тијело са повредама пронађено код у ријеци Требишњици у Засад пољу, у близини садашње пумпе „Нешковић“.

Ова трагедија довела је до таласа незадовољства и масовног протеста грађана испред Полицијске станице, које је занимљиво предводио тада млади и неискварени владика Григорије. Притисак јавности нажалост није дао резулатате, страдање покојног младића полиција и тужилаштво је оцијенило као трагичан догађај и утапање, и све је прекрила прашина.                                                                                              

Трагичан догађај од прије 20-ак година у Требињу умногоме ме је подсјетио на смрт младића Давида Драгичевића у Бањалуци. И његово тијело је пронађено у ријеци након туче, и на њему су пронађени видљиви подливи, модрице и трагови насиља? И у једном, и у другом случају, у јавности се говорило да су међу актерима била дјеца и сродници локалних моћника, а полиција је поступала на сличан начин.                                                                                       

Нисам судија да било коме пресуђујем и доносим закључке, не желим никога да правдам или осуђујем, али сматрам да је иступ челника бањалучке полиције и режимских медија у најмању руку сраман. Само 24 сата од проналаска тијела српски Елиот Нес је тобоже расвијетлио случај и похвалио се новинарима, окарактеришући га као самоубиство лопова и преступника? Просте и очигледне случајеве великог криминала и пљачки наша полиција не може ријешити годинама, али зато се осјетљив случај ломи преко кољена и муњевито рјешава за једну ноћ!? Све и да имају јасне необориве доказе, у што већина сумња, из поштовања према покојном младићу и његовој породици требали су се суздржати од тешких оптужби и преурањених закључака бар док несретни младић не буде сахрањен.                                                                       

Много је нелогичних и неповезаних ствари које су на конференцији изнијели челници полиције, и који изазивају сумњу код лаика а не код искусних стручњака. Није ли мало чудно да неко након туче крене да једе, онда се из страха јави родитељима због пријетњи забринут за своју безбједност, потом наводно изврши  пљачку, а онда напрасно доживи дубоку депресију и суицидни напад, и скакањем у ријеку изврши самоубиство? Није ли чудно да ријека скупа носи тијело младића, лап топ и предмете из наводне пљачке? Зар искусни полицајци не посумљају да је можда неко све то подметнуо како би скренуо истрагу у супротном правцу? Превише догађаја за пар сати и у филмској причи, и превише брзоплета истрага и закључци полиције, јер је прије коначног суда неопходно добро провјерити све доказе, свједоке и околности а не брзоплето доносити коначне закључке у веома осјетљивом предмету, јер се не ради о обијању киоска већ о смрти младог човјека.                                                                               

Поред полиције, срамно је и понижавајуће извјештавање СРНЕ и режимских медија, који ниједном ријечју нису споменули масовне протесте забринутих Бањалучана, али су устврдили да је Драгичевић лопов који је након пљачке суицидно скочио у ријеку? Можда су и овдје, као и код већине Требињаца давно заборављеној смрти дјечака Чихорића, у цијели случај умијешана и дјеца локалних моћника, политичара или полицијских моћника, па се због тога све покушава заташкати и преломити преко кољена.                                                                  

Свједоци смо опструкције истраге и суђења у многим предметима, прије свега у трагичним саобраћајним несрећама. Уништавање доказа, намјерно прављење процедуралних грешака, ослобађање криваца и вишеструких поврантика, наводи нас на закључак да не живимо у правној држави и да је живот кад нас постао јако јефтин. Након убиства покојног Марка Ђерића, требињска полиција и правосуђе су тапкали у мјесту све док случај није пребачен у Бањалуку, али гдје пребацити случај из Бањалуке да би се разријешио? Недавно је у Бањалуци возило КК Игокеа покосило дјевојку, има индиција да је њима управљао моћник близак врху власти у алкохолисаном стању, али по свој прилици нико за то неће одговарати! Јавност дуго времена узнемирава смрт младића и саобраћајна несрећа, за коју породица тврди да ју је изазвао бивши министар унутрашњих послова Станислав Чађо, који никада није одговори на тешке оптужбе, а полиција и правосуђе ни послије неколико година нису дали одговоре на неколико простих и кључних питања?                                                                                 

Несрећа се, не дај Боже, може догодити свакоме, али да ли у нашој држави постоји група људи који су изван закона, и који због своје политичке и финансијске моћи могу некажњено да раде шта хоће јер је код нас уништена и заробљена правна држава? Да ли у нашој држави све има цијену, и да ли се све може купити и поткупити?

Пуна подршка Бањалучанима који су се синоћ окупили и показали колективну свијест, јер уколико будемо ћутали, прихватали насиље и неправду, сутра сви можемо бити жртве насиља, а да наши крвници остану некажњени.

Надајмо се да ће Давид бити последња у низу жртава, и да ће се надлежне институције постарати да поврате осјећај безбједности код грађана, и да трагични догађаји не постану наша свакодневница.

 

Небојша Вукановић