Вријеме парадокса, издаје и крупних заокрета

Увијек више волим да мене изневјере, изиграју, издају и преваре, него да ја неког преварим,  изневјерим и повриједим! Свако те једном може преварити и направити будалом!

 

Живимо у турбулентним временима великих парадокса, изненађења и крупних заокрета, а главни мотив и покретачка снага већини је искључиво лични интерес. Превртљивост, вјероломство и одступање од ставова изгледа да нису својствени само политичарима. Нећу рећи да нисам помало изненађен великим обртом и напрасним загрљајем Родољуба и Луке, оснивањем заједничког удружења и уједињавањем привредника и рекеташа. Није ми само јасно да ли ће Лука свој оснивачки улог у заједничком партнерству уплатити приватно, или као ген-сек СНСД-а или директор Електропривреде !? Нећу злоупотребљавати нити препричавати приватне разговоре, али вјерујем да нема Требињца и Херцеговца који није изненађен великим и наглим заокретом Родољуба Драшковића, који је прије само пар мјесеци дао интервју Вечерњим новостима критикујући жестоко власт у Српској, Луку и Додика , причао о превртању столова министрима и Луки у ресторану „Вукоје“, гасио погоне и  најављивао измјештање фабрика, протесте због поскупљења струје, уцјена, рекета и лошег привредног амбијента, те на крају именовао Славка Вучуревића за директора Града сунца, како би послао поруку и провоцирао власт. Не знам како су баш код Срба карактеристични овакви нагли велики заокрети, и како зло, мафијаш и рекеташ преко ноћи може постати стратешки партнер?

Након периода дуге велике љубави, сликања и промовисања Додика и црвених, лани је Родољуб био забранио својим директорима да иду на скупове и партијске састанке СНСД-а, АББ-а је склоњена са мјеста портпарола због блискости са СНСД-ом, а име Луке Петровића није се смјело поменути ни у шали. Управо са намјером да се одупре притисцима и уцјенама Луке Петровића и бахатих политичара на власти, Родољуб је иницирао оснивање тзв. „Удружења привредника реалног сектора Херцеговине“, окупљао и убјеђивао уплашене требињске газде да направе савез и фронт против Луке, да би се на крају све изокренуло у сушту супротност, направљен је Двојни пакт Луке и Родољуба, и враћено на старо!? Питање је хоће ли пакт довести до поновног отварање фабрике у Невесињу, и враћања на посао раднику и у Невесињу, али и у Требињу који су недавно добили отказе? Хоће ли бити испуњено обећање и повећана плата у СЛ хотелима, о чему сам недавно писао?

Лукин солидарни рекет, који сам укинуо на Уставном суду Српске и требињским привредницима у џепу оставио око 4 милиона марака годишње, као и повећање ренте у Граду сунца за 1,4 милиона марака, што је било окидач за почетак отвореног сукоба, су напрасно заборављени а до јуче велики противници постали су стратешки партнери. Вријеме ће показати шта је позадина договора и какви су обострани интереси, јер ће то сигурно народ све позлатити, али сам дубоко убеђен да је Херцеговина на губитку. Једно неозбиљно интересно друштво нема велики значај, јер ће се врло брзо „лидери“ вјероватно опет посвађати борећи се за примат, али је послата порука којом се губи свако повјерење и нормалан однос међу људима. Родољуб је имао снагу да пресудно подржи заокрет, који је неопходан ако желимо да се извучемо из биједе и сиромаштва, али је нажалост окренуо ћурак наопако и напрасно подржао антихерцеговачку политику економског и демографског уништења регије, извлачења новаца и намјештања уносних послова дворским фирмама из Лакташа, Бањалуке, западне Херцеговине, која је оличена у лику и недјелима његовог новог партнера, познатијег као Лаки Лучијано Петровић.

Поновићу да је Родољуб и његова појава од стратешког значаја за Херцеговину, да је неоспорно помогао привредни развој, покретање индустрије и туризма, и због тога је увијек имао моју подршку, јер је сиротињи дао хљеб у руке. У критичним тренутцима сам жестоко нападао све оне који су га опструисали, саботирали важне развојне пројекте и покушали рекетирати, указујући да су плате радницима скромне, све због бојазни да ће радници бити колатерална штета, остати без посла и хљеба. Поново би урадио исто, јер сам увијек, али баш на сваки позив било кога, скочио и нападао власт, бахате и осионе моћнике, стварао себи велике непријатеље, штитећи прије свега колективне стратешке интересе Херцеговине.

Дубоко сам убеђен да је Двојни интересни пакт Родољуба и Луке погубан за Херцеговину, јер Лука није, нити ће некада, нешто добро урадити за Херцеговину, иако је у протеклих 13 година промијенио све функције и имао више моћи и власти од Влада Шегрта својевремено. Родољуб је без потребе капитулирао и „сјео на руду“ пред слабићем чија моћ искључиво лежи у топузу власти и злоупотребама функција. Сигурно да то није била пријека потреба неком чије фирме годишње имају преко милијарде евра обрта.

Херцеговини је потребан крупан заокрет, и мени је искрено жао што је Родољуб напустио концепт борбе за интересе регије и супротстављања Мафији која нас је уништила до темеља, али свако има могућност избора. Свима је очигледно да нас Зло вуче у дубоки понор, да разара све пред собом, и свако би требао поднијети одређену жртву за општи интерес како би кренули напријед, а не због малог личног интереса бити дио паклене машине која све меље пред собом!  Подржавањем погубног концепта политичке контроле привреде и цијелог друштва, негативне селекције, гушења сваке слободе, бујање ретроградних структура, свих облика насиља и девијација, Херцеговина ће само наставити да тоне у још дубље блато. Сигуран сам да би уз подршку медија, неколико привредника и утицајних личности, сталним притисцима и акцијама, натјерао Владу да прекине дугогодишњи маћехински однос, саобраћајну и економску изолацију Херцеговине, покрене инвестиције у инфраструктуру од стратешког значаја. Иако сам често у борби сам  против свих, нема стајања све док се не извучемо из блата, не прекине маћехински однос Владе према Херцеговини и коначно станемо на ноге. Резултат би био далеко бољи да се напокон још неко одважи и јавно придружи праведним локал-патриотским захтјевима, и да поставимо јасне захтјеве Влади у Бањалуци.

Толико сам тога већ прошао у животу, да ме Родољубов нагли заокрет није разочарао, јер сам већ навикао на сличне ствари. Жао ми је само што на крају испада да сам ја, али и др Борјан, били грубо обманути и на веома ружан начин искориштени да борбом за Херцеговину и заступањем праведних захтјева будемо само злоупотребљени за подизање цијене у тајним преговорима и трговини.

На крају морам истаћи да сам разочаран само чињеницом да Родољуб није желио да испуни само једну молбу и захтјев коју сам сво вријеме имао, а то је да запосли сина пострадалог борца Војске Републике Српске, који 17 година тражи било какав посао. За себе никад нисам ништа тражио, иако сам радио многе крупне ствари, али сматрам да се једна једина молба, да се поштеном момку да макар најтежи, најгори  и најслабије плаћени посао у компанији „Свислајн“ , требала испунити, бар у знак поштовања што сам годишње Родољубу укидањем Лукиног рекета у џепу оставио 150 000, и што сам медијским притиском спријечио Луку да му отме 1,4 милиона ренте у Граду сунца. Само нека смо здраво, све ће доћи на своје. Искрено се надам да ће једнога дана, бар на кратко, похлепа нестати а људи напокон бити искрени, да ће код неких прорадити колективна свијест, али и да ће се и гладни напокон најести, заситити и задовољити своје апетите и амбиције и онда напокон рећи ДОСТА ЈЕ, нису моја уста једина!

 

Небојша Вукановић