Вишеградске поруке

Тачно годину дана након отварања првог споменика Мехмед-паши Соколовићу у Вишеграду, на Видовдан ове године турски везир добија свој други споменик, овај пут у братском загрљају са својим рођаком Макаријем Соколовићем, српским патријархом и обновитељем Пећке патријаршије 1557. године. Чудан је датум и његова симболика за српски народ, коју Кустурица и Додик из њима знаних разлога упорно бирају, јер сви знамо шта Видовдан значи за нас још од Косова до данашњих дана?                                        

Не знам да ли су на Емира Кустурицу можда утицале реакције јавности и жестоке критике од прошле године, када је на Видовдан са Слободаном Павловићем открио споменик турском везиру који је саградио вишеградску ћуприју и друге мостове, али и џамију у Рудом те имао значајну улогу у исламизацији и пацификацији Срба, па је због тога одлучио да у „свом“ Андрићграду, који је направљен јавним новцима, подигне споменик браћи Соколовић.                                

Емир Немања Кустурица, који је у свом животу пролазио кроз различите фазе попут Мехмед-паше и многих других, има више мотива за подизање једног оваквог споменика, и врло је јасна симболика загрљене браће, везира и патријарха. Кустурица очито жели да подизањем једног оваквог споменика пошаље поруку помирења и суживота између Срба и Бошњака муслимана. Питање је како се у све то успјева да се уклопи Милорад Додик, свечани гост који са Кустурицом треба да отвори споменик пред камерама свог РТРС-а, који ће наравно уживо преносити цијелу церемонију?                                 

Сва Додикова политика конципирана је на сталном подизању тензија и сукобвљавању са бошњачким политичарима, који нажалост добрим дијелом воде исту политику и одлично међусобно сарађују међусобно набацујући лоптице. Додик овим сукобима себе жели да представи као неког тобожњег заштитника Срба и Републике Српске, иако своје сународнике масовније исељава и протјерује него што су то радили Турци, и системски разара институције на којима почива Република Српска, и тако покушава да скрене пажњу јавности са тешке свеопште отимачине, тешке економске, безбједносне, популационе и привредне ситуације у Српској. Додик пркоси и Вучићу, и води политику која је потпуно супростављена ставовима Србије. Због своје накарадне и ретроградне политике, која је погубна за српски народ, Додик би свакако требао бити последња особа која треба да отвори споменик који у себи има јасну симболику помирења међу народима.                                         

За који тренутак на РТРС-у ће почети пренос церемоније из Андрићграда, и биће јако занимљиво видјети какве ће поруке Додик послати. Један од задатака најновије Кустуричине представе свакако је маркетинг и покушај „вађења“ свог пријатеља чији рејтинг све више пада, и који је јако забринут од како је спознао да упркос великим новцима и притиску, први пут од доласка на власт 2006. године његов СНСД има мање од 30% подршке бирача. Кустурица је успјешно опслуживао многе, од Милошевића, Мила Ђукановића, Коштунице до Додика, и нема сумње да ће одлично знати да новом визијом и пројектом уновчи и последњу представу са спомеником браћи Соколовић уколико пријатељ остане на власти након октобра 2018 .                                

Остаје да се види да ли ће споменик, који помало подсјећа и на соцреализам, допринијети идеји која је свој врхунац на овим просторима доживјела крајем 19-ог вијека, непосредно прије великих ратова и страдања на овим просторима, а иза којих су увијек стајале велике силе и њихови интереси базирани на подстицању сукоба и подјела међу народима, како би се њима лакше управљало.