Ватрени навијач

Вријеме је да напокон напишем један текст из спортске рубрике. Парох мостарски Радивоје Круљ, архијерејски замјеник владике Григорије, велики је љубитељ фудбала. Осим што воли рекреативно да игра мали фудбал и гледа најважнију споредну ствар на свијету, отац Круљ је ватрени навијач више клубова, прије свега мостарских, и активно учествује у маркетиншким шпортским акцијама.                                                                                 

Ових дана мостарски и сарајевски медији су објавили вијест како је поп Круљ позвао навијаче Вележа, популарне „рођене“ или „црвеноармејце“, да 10-ог марта оду у Сарајево на Отоку и подрже клуб из источног дијела Мостара у првенственој утакмици против Олимпика. „Рођени“ Круљ се за ову прилику се и фотографисао са првотимцем Вележа, са дресом и поруком у руци “Сви на Отоку, Вележ нас треба, субота 10. март у 15:00“!


Колико ће Мостараца послушати попа Круља, и да ли ће и он можда са трибина са црвеним шалом бодрити Вележ и предводити „рођене“ видјећемо у суботу, а надати се да ће донијети срећу Вележу, као лани Зрињском.  Наиме поп Круљ сличан позив навијачима упутио је и прошле године, али тада позивајућу Мостарце да подрже Хрватски шпортски клуб Зрињски у борби за титулу!?

У склопу велике маркетиншке акције, отац Круљ је са групом хрватских спортиста, политичара и јавних личности позивао навијаче да дођу на стадион Под Бијелим бријегом и подрже играче у одбрани титуле! Занимљиво је примијетити да међу фановима и навијачима у Мостару, али и БиХ, нема његових колега имама, хоџа и фратара, који јавно промовишу  клубове и не позивају навијаче, па се стиче утисак да отац Круљ у Мостару жели бити већи католик од папе или пророк од Мухамеда .                                                                                                         

Лијепо је што отац Радивоје прати домаћи ногомет, пардон фудбал, само остаје недуомица за кога навија. По свему судећи у западном хрватском дијелу Мостара навија за Зрински, у источном бошњачком за Вележ, а вјероватно кад се врати кући у Невесиње стави шал или обуче звездин црвено-бијели дрес, и са „делијама“ прати кошаркаше и фудбалере Звезде у европским такмичењима. У звездином дресу се не слика, јер то баш и није популарно у Мостару, па је боље не сликати се у дресовима српских, већ искључиво хрватских и бошњачких клубова.                                                                                             
Мудри и сналажљиви отац Радивоје очито за сваки град има посебан фес, пардон дрес, и нема сумње да је добро изучио дубровачку латинску пословицу „са сваким лијепо ни са ким искрено“. Очито да неки наши свештеници блиски владици Григорију, нажалост, не само да у својим новотаријама проповједају латинштину, већ и живе таквим двоструким животом, што никада није било карактеритично за Србе у Херцеговини.

Свестрани и веома ангажовани мостарски парох је предсједник „Просвјете“ у Мостару, а свакако да се активно бави и политиком, редовно организује пријеме за Додика, Жељку, Луку и друге политичаре на власти приликом посјета Херцеговини. Остаје недоумица да ли „рођени“ Круљ приликом разговора за сваки случај у џепу има спреман грб и заставицу „Игокее“ или „Партизана“, да их на вријеме извуче као кец из рукава ако Додик случајно скрене тему са политичких на спортска дешавања?

 

П.С. Текст је само почетак одговора на данашње нападе, хајку, неистине и оптужбе које је Григорије преко послушника изнио на рачун мог стрица Милорада Вукановића, предсједника Српског националног вијећа града Дубровника и Дубровачко-неретванске жупаније.

Небојша Вукановић