palpal

Васкрс у логору Дахау 1945. године

На Васкрс, 6. маја 1945, у бараку број 26 ушло је 18 православних свештеника, један ђакон и неколико вјерника. Сви су били затвореници логора.

У бараци-капели није било ничег осим малог стола и иконе Пресвете Богородице.
Иако нису имали свештеничке одежде, затвореници су од пешкира сашили епитрахиље и на њих нашили болничке црвене крстове. Нису имали богослужбене књиге, крстове, иконе, свијеће, просфору, али имали су вјеру и милост Божју која је посјетила то страшно мјесто.


У цијелој историји Православне цркве није било таквог васкршњег богослужења као на дан Светог Георгија Побједоносца те 1945.
Служили су по сјећању. Васкршњи канон и стихире сви су пјевали углас. Јеванђеље су такође читали по сјећању. Млади светогорски монах говорио је Васкршње слово Светог Јована Златоуста и плакао. Плакали су и сви остали.


У то вријеме у логору су се налазили и Свети владика Николај и патријарх српски Гаврило.

Из самог срца смрти, из дубина тог земаљског пакла узносиле су се ријечи:

„Христос васкрсе“
„Ваистину васкрсе!“

 

Бојан Милићевић