palpal

Умјесто у Скупштину, Вишковића привели на РТРС

Иако сам упорно тражио да дође, или да га бар на кратко приведу у Народну скупштину Републике Српске, да га претресемо и испитамо око кључних проблема Српске и погубног задужења на Лондонској берзи, несретни тзв. „премијер“ Радован Нејаки није смио ни пола сата да проведе у скупштинској сали и пленуму, бојећи се истине и демаскирања у очима народа. Мало се скривао у холу, мало у ресторану, да би на крају тихо и неопажено утекао из зграде Народне скупштине Републике Српске као потоња кукавица не одговоривши ни на једно питање посланика. Тако му је и најбоље јер је најпаметнији кад ћути, што је показао и синоћњим гостовањем на РТРС-у са којим је потонуо на дно.

Видјевши какав су утисак оставили на народ и јавност, посебно борце, који су огорчени понижењима, дискриминацијом и погубним потезима Владе, синоћ су Радована Нејаког привели на РТРС како би покушао поправити лош утисак, али је још дубље потонуо у живо блато. Није мајка клела сина што се коцкао него што се вадио, па је и Радован Нејаки тужним насгупом само додатно појачао општи утисак слабости, немоћи и неспособности да обавља важну функцију.

Иако су на власти скоро двије деценије, за све проблеме криви су други. Тако је „мрска“ Федерација наводно одговорна за најгори кредитни рејтинг Б3, тзв. „смеће“ државе и високу камату, иако се Федерација задужује по каматној сгопи 0,4%, а Република Српска преко 5%. Иако власт ни поред 600 милиона марака новог кредита нема ни понижавајућих 100 марака за све демобилисане борце Војске Републике Српске, Радован Нејаки упорно лапрда о стабилности, снази, стандарду и пореди нас са водећим европским земљама иако нас је и Африка давно претегао.

Драго ми је што је на крају емисије показао шта га жуља, што се осврнуо на мене и што га је погодило моје тражење да га приведу у Скупштину, што показује колико је рањив и немоћан, колико га истина погађа кад погоди мету у срж. Одушевљење и реакције народа, који искрено подржава брутално демаскирање режима и безкомпромисну, искрену и отворену борбу без калкулисања и узмицања, показују да смо на правом путу оздрављења.

Нека буде што бити не може, нека буде борба непрестана до коначне побједе.

 

Небојша Вукановић