Уцјене државоуништитеља и Кајиног правобраниоца

Дешавања у Алумини, нарочито последња сједница Управног одбора на којој је после бурне расправе смијењен директор Мотика, најбоље показује у каквој мафијашкој  држави, боље рећи провизоријуму живимо. Последњу сједницу УО Алумиме су обиљежиле тешке ријечи, увреде и пријетње између 7 „величанствених“ чланова Управног одбора, али се они нису свађали због различитих мишљења, концепција и идеја како руководити предузећем и изаћи из проблема, смањити пљачку и спасити важан ресурс Српске, већ чији ће Клан побиједити и преузети Алумину и Фабрику глинице Бирач у стечају, како би тајкуни черупали богатство Српске.

Према мојим сазнањима најгрлатији су били „језуити“ режима који су по партијском задатку послати у Алумину како би заступали интересе Партије а не државе, и то државоуништитет Милимир Мика Говедарица, и директор Пореске управе Републике Српске Горан Маричић. И док је Мики Говедарици уз Шефа заштитник и „Ел патроне“ кум Вукелић, Маричића је на функцију довео бивши министар финансија Зоран Тегелтија, па не треба да чуди што дјелују уиграно, као прави дует.

Они су иначе у класичном сукобу интереса, у правној и уређеној држави никада не би били чланови Управног одбора Алумине поред функција које већ обављају, али их то не спречава да буду дио групе и система, одрађују партијске задатке који све нас вуку на дно. Горан Маричић, али посебно Мика Говедарица који је очито умислио да је и даље полицијски инспектор и исљедник, повишеним гласом пријетили су члановима Управе. Говедарица је упозоравао „колеге“ да не смију смјењивати кадрове и доносити одлуке прегласавањем без „мига“ и наређења „одозго“,  али не од свевишњег, јер је он тобоже глас Оца нације који има везе са „врхом“ и остали треба да га слијепо слушају. Занимљиво да се на сједници Управе нису уздржавали од тешких ријечи иако су свјесни да се сједнице званично снимају и снимак документује, што показује колико су бахати и бесјкупулозни, не бирају средства да дођу до циља.

Државоуништитељ Мика Говедарица је правобранилац тајкуна Каје и Мркоњићког клана, штити и заступа његове интересе и настоји да Каји „намјести“ Алумину. Инструкције о даљим корацима према мојим сазнањима често добија у бањалучкој Тржници, гдје се повремено одржавају састанци Каје, Говедарица, Тегелтије… Питање је гдје је нестао „премијер“ Вишковић, зашто ћути и не изнесе бар свој став, или не смије јер није добио сагласност Шефа. Вјерујем да је и он свјестан да се проблем са стечајем и борба кланова може ријешити једино ако држава, као највећи повјерилац, оконча стечај и постане већински власник акција, али не смије заступати интересе државе јер су тајкуни на првом мјесту.

Државоуништитељ покушава да игра у складу са дубровачком пословицом „Са сваким лијепо, ал никад искрено“ али стиче се утисак да се у силним комбинацијама преиграо. Тако се, према мојим информацијама, често представља као „Милин“ провјерен кадар, како би себи дао на значају и имао личну корист, са другом „Црним“, извјесним Окуком, представља се као дио провјерених параполицијских структура којима вјерује Шеф, јер је изгубио повјерење у министра Лукача. Искусни Лукач је све сазнао и склопио мозаик, према мојим информацијама, направио „сачекушу“ за државоуништитеља, „покрио“ уређајима један хотел у Бањалуци у који Мика често свраћа, и снимио његов разговор.

Наводно, кад се ослободи и отвори,  државоуништитељ врло ружно прича о свом Шефу и ментору који га је и поставио на функцију, посебно кад је у друштву Каје и Тегелтије, а према мојим сазнањима Лукач је у посједу снимка на коме Мика врло ружно говори о сину Игору и пословима Проинтера. Снимак је Лукач доставио Додику, и од тада је државоуништитељ у немилости и над њим је Дамаклов мач. Наводно Додик ће тражити од Говедарица да прво одради неколико прљавих и незаконитих послова, а онда ће га потрошеног скинути са функције и бацити на депонију „кадрова“, гдје су многи прије њега завршили.

Иако би по Уставу и законима Српске требао да буде чувар и заштитник имовине Републике, Милимир Говедарица се много више понаша као државоуништитељ него правобранилац. Отимање од државе и РиТЕ Гацко преко 700 000 марака за „продају“ породичне куће у Гацку, у којој и сада незаконито живи он и његова породица иако су давно требали да се иселе и предају Руднику и термоелектрани Гацко као новом власнику, најбољи је примјер његовог односа према држави. Нажалост управо ова операција пљачке државе је била препорука Додику да га постави за правобраниоца, да као коза из народне пословице чува купус, јер му одговарају уцијењени, послушни и корумпирани који прихватају сваку улогу и задатак.

Неколико кратких цртица само показује карактер и право лице режима, начин на који он функционише, а све је базирано на криминалу, сплеткама, подметању и закулисаним радњама које једни другима подмећу челници режима. Такав накарадни систем није дуга вијека, урушиће се преко ноћи до темеља јер ништа не може да опстане на лажима, превари, криминалу, сплеткама, али је питање хоће ли за собом у провалију повући скупа народ и државу, или ће некако преживјели терор највеће хорде која је икада крстарила овим просторима.

 

Небојша Вукановић