Српски деспоти и лажне патриоте губе полако разум и додир са реалним свијетом, али истовремено имају све више присталица, углавном радника јавне управе. Од некадашњег абортуса и побачаја, Вучић је напрасно уз Телеком постао Додиков савезник и кључни ослонац, уз ХДЗ и Човића, па не треба да чуди што је Додик један од говорника на данашњем скупу СНС-а у Београду, који представља неку врсту контрамитинга на вишемесечне протесте опозиције.
Подршку Вучићу и Додику пружиће и већа група активиста СНСД-а из Требиња, углавном радника ХЕТ-а, електроенергетског сектора и градске администрације, која је јутрос аутобусом пошла у Београд на режимски контрамитинг. Младе социјалдемократе ће уживати у свирци Лукаса и Рибље чорбе, али и морати да скандирају по потреби српским вождовима, који нас гушењем слобода, медија и основних људских права враћају у средњи вијек. Осим ботова и омладинаца, у Београд су отишли и многи високи функционери СНСД-а.
Присталице СНС-а уз сендвич и пиће имају дневнице, а посебно добро су плаћени и цијење и „викари“ који узвикују пароле. Вјероватно ће и Лукине скутоноше добити уз сендвич и ћевапе неку награду, дневницу „на црно“ из Електропривреде и ХЕТ-а, како би били награђени за оданост вожду и Партији. Чињеница да се скривају иза исписаних парола, показујући осјећање стида, говори да још имају нешто људско у себи, за разлику од својих шефова и наредбодаваца, и да су свесни колико је прљава организација и клан коме припадају. Напаћено српско робље одлази у Београд, многи мислећи да тако бране напаћено српство, а у ствари су дио највеће националне бруке и срамоте новијег доба.
Режимски медији, попут ПИНК-а и РТРС-а, извршили су колективну лоботомију мозга код доброг дијела српског народа, а контрамитинг и свакодневне лудости које гледамо само су ејдетске слике наше колективне пропасти. Орбанова подршка је очекивана, а права је штета што Ердоган и Ким Џонг Ун нису послали своје представнике на велики скуп слободарског покрета и браће која покушавају да нас врате једноумље, тоталитаризам и средњи вијек, времена која су давно заборављена у нормалном друштву.
Небојша Вукановић
