Требињски ботови и дворски портали

Требиње је вјероватно европски рекордер по броју локалних портала у односу на број становника, има више од једног на 1000 читалаца, и који последњих година ничу као печурке послије кише. Умјесто да велики број и конкуренција допринесу побољшању квалитета информисања, отварању шкакљивих тема, истини и истраживачком новинарству, ефекат је потпуно супротан.

Већина локалних требињских сајтова, част изузецима попут „Леутара“ и „Директа“, су се претворили у обична партијска гласила која имају задатак да стварају имагинарни свијет срећне државе у којој све цвјета,  глорификују власт и воде прљаву кампању и пропаганду против критичара режима.

Само испод једне вијести да ћу бити кандидат за посланика објављено је за један дан чак 59 коментара анонимних ботова у којима сам означен као неморални хомосексуалац који има вилу у Дубровнику, љубавник смијењеног владике Василија Качавенда, плаћеник неког енглеског шпијуна, преварант, издајник, лопов, потурица… Готово да нема дана да о себи не прочитам нешто слично, што је добра ствар јер овако снажном прљавом кампањом режим и његове слуге самоп показујуколико ме се боје, и какав је њихов страх од завођења реда и питања одговорности за бројне злоупотребе из прошлости.

Најактивнији црвени бот је извесни Бобан Манигода, од скора службеник Електропривреде РС, који са својом мајком Јелицом, радницом ХЕТ-а, сваки дан ревносно на локалним сајтовима и друштвеним мрежама испушта гомиле фекалија по особама које означи њихов газда и налогодавац Лука Петровић. Треба истаћи да је мама часнија и да некада са свог профила јавно вријеђа Лукине критичаре, док синчина неуспјешно настоји да остане анониман.

Уз Манигоде су веома активни и Ф. Дончић, алијас Ђ. Бјелаковић, Јелена Пи К, В. Ђурић.. Ботови нису свјесни да свака њихова комуникација и акција оставља траг, и да би једног дана, када се институције ослободе, могли сносити одговорност за прљаве послове којима контаминирају јавни простор.

Ипак највећа одговорност је на тзв. “ уредницима“ требињских портала који за шаку Лукиних сребрењака, извучених из ХЕТ-а, Електропривреде РС и градског буџета, одрађују прљаве послове и срамоте часну професију.

Нико од дворских портала недавно није пренио вијест и Рјешење Основног суда који је признао грешку због које ЦИК БиХ неправедно није дозволио мојој Листи да учествује на изборима. Такође нико ме није позвао да прокоментаришем побједу над Луком пред Уставним судом или одлуку Сабора наше Цркве да прихвати моје писмо, атгументе и апел архијерејима, и премјести владику Григорија. Ако  су годинама могли узимати без питања и накнаде моје текстове и видео прилоге како би добили на гледаности, сматрам да је био ред бар једном у протекле 4 године пренијели неко саопштење или испратили конференцију за новинаре. Тзв “ уредници“ морају бити свјесни да је Лука отворио кесу и почео да им сипа сребрењаке тек након локалних избора 2012. када је мојим резултатом и кампањом на интернету схватио снагу интернета.

Све буде и прође, а појединци би требали размишљати шта ће бити са њима кад им Лука један дан падне и заврши на неком политичком отпаду, гдје му је одавно мјесто? Ставити образ под задњицу често није лијепо али је корисно, али некада се корисне ствари скупо наплате!

 

Небојша Вукановић