Трагичне судбине и добри људи

Трагичне судбине, велика искушења, несреће и тешке болести некако увијек погоде понајбоље међу нама. Не знам зашто је тако, али добри поштени, духовити, шармантни, позитивни су често први на удару и настрадају, иако то својим животом и понашањем никако нису заслужили.

Вијест о погибији доброг Чабе у саобраћајној несрећи потресла је многе у Требињу, јер је стварно био посебан, срдачан, добар, духовит, позитиван… Не памтим када сам га срео а да се нисам од срца насмијао новом вицу, згоди, анегдоти…Нека пријатељства су толико јака и укрштена да их чак и трагична смрт повеже. Судбина је хтјела да Чаба погине на истој краткој дионици пута, од Тули до Алексине Међе, на којој је прије пар година на сличан начин погинуо његов понајбољи пријатељ и мој школски другар Бојан Риђишић.

Покојни Риђа је, без претјеривања, био један од најбољих људи у мојој генерацији, увијек ведар, насмијан, позитиван, спреман да скочи и притекне у помоћ. Свака ријеч о покојном Риђи и Чаби је сувишна, и тешко је ријечима описати њихов кратак живот и бројна добра дјела по којима ћу их памтити. Њихова трагична судбина није само губитак за њихове породице већ цијели град. Бог да им душу прости, и надам се да ће добри Чаба и Риђа и горе на небу наставити да се скупа друже и проводе, као некада у Галерији и Дријену…

 

Небојша Вукановић