palpal

Теме за разговор Додика и Човића

Режимски медији данима најављујуи дају велики значај данашњем састанку лидера Блајбуршке коалиције Милорада Додика и Драгана Човића, као да ће се Додик састати са Трампом а не кључним коалиционим партнером. Други постизборни састанак за мање од мјесец дана  је очекиван, јер ће Додик умјесто Човића бити хрватски члан Предсједништва БиХ, залагати се трећи хрватски ентитет, разградњу Дејтона, блокирати тужбе БиХ против Хрватске. То је само наставак издајничке прохрватке политике Милорада Додика, од срамне предаја јасеновачке грађе, цртања карата на којима Херцеговину предаје Хрватској, до кандидовања унуке ђеда Пеје и постављање (полу)Хрватице на функцију предсједника Републике Српске, што представља велику увреду, понижење и трајну срамоту за српски народ.

Нема сумње да ће кључна тема састанка бити како да се Додик и његов СНСД убаце у власт у заједничким институцијама БиХ, како би се ојачала осовина СНСД – ХДЗ, те да се Додику дају јасне инструкције како најмудрије и најефикасније да ради за хрватске интересе. Додику се жури јер жели да што прије инсталира своје кадрове на кључне позиције у Сарајеву, како би ојачао своју позицију, али зна да то неће бити лако. СДА и ХДЗ-у се са друге стране не жури, јер већ имају своје министре и кадрове у Савјету министара, и у преговоре улазе са максималистичким захтјевима. Додик покушава да СДС, или бар његов дио преко контролисаног Обрена Петровића, увуче у заједничке преговоре како би имао јачу позицију. Догађаји  из 2013. и избацивање СДС-а из заједничких институција након пораза на локалним изборима, или сада са ДНС-ом и Павићем,  показују колико је Додику искрено стало до српског јединства у Сарајеву, и како је спреман да одбаци своје партнере чим их потроши и искористи. Зато ће сада Човићу дати велика обећања и снажно залагање за хрватске интересе, само да се убрзају процеси и што прије уђе у власт.

Много је важних тема о којима би Додик и Човић требали да разговарају, и надам се да ће Додик упитати лидера ХДЗ-а шта је са пуковником Војске Републике Српске Данетом Лукајићем, који је ухапшен прије три мјесеца у Хрватској када је пошао на помен жртвама усташког злочина на Велебиту. Нажалост наше власти су веома брзо заборавиле српског официра и нису учиниле ништа да се ослободи пуковник који је ухапшен због смијешних конструисаних оптужби. Друга тема о којој би свакако требало да разговарају је положај Срба у Федерацији и кантонима гдје су Хрвати већина, и гдје ХДЗ годинама не жели да спроведе одлуку о конститутивности српског народа. Гламоч, Дрвар, Грахово и Иваница поред Равног су мјеста већински насељена Србима, али кантоналне власти на челу са ХДЗ-ом намјерно оструишу развој општина и масовнији повратак становништва, па би требало разговарати о промјени антисрпске политике ХДЗ-а, и јаче подршке српским повратницима, посебно у мјестима гдје су већина.

Човићев ХДЗ је на власти у Хрватској, па би свакако требало разговарати о тешком положају запостављених српских повратника на простору бивше Републике Српске Крајине. Тренутно су у Хрватској снажни покушаји ревизионизма и прекрајања историје, минимизирања усташких злочина и геноцида у Јасеновцу, па имајући у виду да је Додик велеиздајничком предајом Јасеновачке грађе дао могућност Хрватској да отвори ово питање, ред би био да Додик отвори ово питање и утиче на Човића, ХДЗ и католичку цркву да престану са глорификацијом Анте Павелића и усташког покрета, оправдавања и минимизирања злочина и геноцида почињеног над Србима у Хрватској у 20-ом вијеку.

Пуно је отворених питања и проблема српске мањине у Хрватској и Федерацији, али нажалост проблеми нашег народа не интересују пуно Милорада Додика, и зато се бојим да са Човићем неће разговарати о овим важним националним питањима већ искључиво личним и партијским интересима.

 

Небојша Вукановић