Годинама сам промовисао, штитио и јавно подржавао све пројекте и инвестиције Родољуба Драшковића у Требиње и Херцеговину, јер је од виталног значаја запошљавање сиротиње и Херцеговаца, који масовно напуштају родну груду јер немају посла и перспективе. Иако су ми многи замјерали што браним тајкуна, и били убјеђени да Драшковића штитим и промовишем јер имам лични интерес, све сам радио „про боно“, без било каквог интереса и накнаде, управо из разлога што запошљава 1 500 људи, и његов евентуални одлазак због рекета и лошег пословног амбијента негативно би се одразио на цијелу регију.
У децембру прошле године, на први позив Родољуба Драшковића, са њим сам се састао на Златибору, и тада ми је изразио огорчење понашањем власти, оличене у Луки Петровићу, бројним опструкцијама и уцјенама. Луку је означио као највећу препреку за реализацију пројеката, и тражио је од мене да помогнем и зауставим рекетирање и опструкције власти, јер би након Невесиња, кога је затворио због неиспуњених обећања Додика, Илије и Луке, могао измјестити дио производње из Требиња у Црну Гору, због лакшег извоза робе на Косово.
Из најбољих намјера, општег интереса и истинских убјеђења, вршио сам стални притисак на власт да не повећају намете и не гуше привреду, онемогућио их да наплате 1,4 милиона марака додатних намета у Граду сунца, у складу са Одлуком Скупштине града Требиња о примјени зона и висине грађевинских ренти. Драшковић је са друге стране обећао да ће јавним иступима помоћи кампању Саше Борјана и промјену власти, али је нажалост изиграо сваки договор. Вријеме је показало да је Драшковић превртљив и неискрен, и да му није стало до интереса регије, већ само личних интереса и конта на рачуну.
После само мјесец дана Лука и Драшковић су од љутих непријатеља постали партнери, а према мојим сазнањима Лука је обећао да ће Влада Српске уложити 20 милиона марака у изградњу здравствено-рекреативног центра у Граду сунца. Нажалост испоставило се да је Драшковић искористио моју добру намјеру да помогнем инвестиције и развој регије, да као ован ударам својом главом у бедеме режима, како би њему подигао цијену у преговорима, и како би на мојим проблемима и невољама узео још 20 милиона марака!?
Сваки коментар је сувишан, а надам се да ће се и гладни некада најести и задовољити похлепу. Иако ће већина помислити да сам испао наиван, поново бих све урадио исто, јер је борба против рекеташа на власти општи јавни интерес грађана и друштва. Драшковић није искористио само мене, већ и већину привредника из Требиња и Херцеговине, које је „наложио“ да праве удружење привредника како би се супроставили наметима и уцјенама власти, а на крају само су повећали његову цијену у преговорима са Луком. Поигравати се са људима као играчкама није лијепо, и обично се обије о главу онима који мисле да су довољно моћни да могу радити шта хоће. Родољубу нека служи на част што је на ружан начин довео у заблуду и изиграо добре намјере мене и др Борјана, и што ће на нама да повећа конто на рачуну за још 20 милиона.
Небојша Вукановић