Страх и мобилизација

Вијест да ћу бити кандидат за посланика на листи СДС-а, као представник Листе за правду и ред, изазвала је праву мобилизацију цвених ботова у ХЕТ-, Електропривреди РС и другим јавним предузећима и установама. Само испод једног текста објављеног на сајту „Требињелајв“ анонимни „ботови“ сакривени иза лажних профила, објавили су на десетине коментара у којима се говори о „мојој“ вили у Дубровнику, милионима, плати од 5 000 макара, наводној „блискости“ са бившим владиком Качавендом, склоности ка мушкарцима и алузијама да сам хомосексуалац…                                                                                                                                                                          

Мобилизација и прљави напади су очекивани, јер Лука и СНСД у Требињу једино у мени виде истинског и опасног противника који неће да са њима прави никакве компромисе, и због тога ће мобилисати све ресурсе и снаге да прљвом кампањом, лажима, куповином, крађом, уцјенама и преправљањем гласова преко Бирачких одбора покушају да ме спријече да уђем у Народну скупштину РС, јер би то био почетак Лукиног краја.                                                                                      

Просто је невјероватна перцепција коју желе да наметну СНСД-ови ботови како сам ја некакав издајник, продана душа, слуга тајкуна, потурица, богаташ који има милионе и виле у Дубровнику… Када би човјек читао цензурисане селективне коментаре на требињским дворским сајтовима стекао би утисак да је Лука Петровић скромни подвижник и добрица који предано ради 20 сати свакога дана за добро народа, а да сам ја, као његов највећи критичар последњих 10 година, неки бахати и богати тајкун, непријатељ народа и Требиња који опструише разбој и покушава да спута власт у реализацији великих пројеката.                                                  

Страх који показује Лука преко својих ботова је добар показатељ, јер количина лажи и прљавштина коју прољевају недвосмислено показују колико се боје истине, правде, реда, закона и људи које не могу да купе и са којима нема компромиса. Иако никада нисам добио прилику и подршку већине на изборима, ја сам по њима крив за тешку ситуацију у друштву, пљачку, крах привреде, незапосленост, масовно исељавање, подјеле у народу, разарање институција. Ја сам тобоже тајкун који се обогатио у приватизацији, намјештајући тендере и извлачећи милионе из јавних предузећа. По њима сам ја фукара јер сам потрошио своје паре  на изборима и нанио велике проблеме и себи, и својој породици и ближњима, а нису фукаре они који су опљачлаки и уништили све пред собом, и због којих је поскупила струја, гориво, храна!? Просто је невјероватно да 10 година упорно пишем и говорим истину о суморној стварности око нас, да су се сва упозорења, од Вучетића и професора Паповића до стотине милиона дуга РиТЕ Гацко и рекордног губитка ХЕТ-а од 24,3 милиона марака показала тачним, и да упркос свему режим креира јавно мијење  о мени као неком издајнику и народном непријатељу број 1 кога треба потпуно уништити.                                                                              

Нисам се никада правдао јер вријеме све покаже, али морао сам платити скупу цијену и бити протјеран из родног града као пас да би се показало да сам имао истинске намјере и нисам никада био дио никакве интересне групације и структура. Јер да јесам сигурно бих остао у Требињу, и не би ми сва врата била затворена . Нисам реаговао и нисам се правдао када сам оптуживан да са „топли зец“ који је од Додика и Добра Ћука добио стан у Београду и 100 000 марака да се кандидује за градоначелника 2012. године, да имам ванбрачну дјецу и да сам падао са кокаином у Србији, па наравно да ни у наредном периоду нећу обраћати пажњу на фекалије које ће Лука и његови ботови у све већим количинама просипати до октобра. Када сам се 2012. кандидовао људи су говорили Вукан је добар али не може сам!? Када сам 2014. окупио сјајну екипу интелектуалаца и 7 универзитетских професора на нестраначкој Листи, људи су говорили добра је Листа али требао је Вукан у коалицију са опозиционим странкама а не самостално на изборе. Сада када сам потписао споразум о коалицији са СЗП, јер све и да хоћу самостално да наступим немам 20 0000 КМ за пријаву, у Требињу и Херцеговини се провлачи прича како нисам требао бити скупа са осталим опозиционим странкама већ ићи самостално на изборе, иако сви знају да је то равно самоубиству јер нико тренутно не може проћи као независни кандидат јер више нема ни минималних демократских услова за слободно изјашњавање на изборима када је све строго контролисано, добрим дијелом купљено или уцијењено.                                                                                  

Десет најљепших година живота сам провео у свакодневној борби против накарадног система, исправљао криве Дрине и изашао у сусрет свакоме ко ми се обратио за помоћ сукобљавајући се са моћницима како би заштитио сиротињу и обесправљене. Иако су моје идеје и програм развоја Требиња постали опште прихваћени, иако се увијек показало тачним све о чему сам говорио, никада нажалост нисам добио једну шансу и мрвицу легитимитета. Проблем је у томе што сам увијек имао свој став и мишљење, и нисам био дио требињских структура и моћника из „Требињске странк“ , који деценијама из сјене контролишу град и држе грађане у сиромаштву као таоце како би са њима лакше манипулисали.                                                                         

Да ли ће грађани једном пружити шансу нечему новом и другачијем и покушати направити заокрет, или ће и даље наставити да тону продавајући судбину своје дјеце за ситно обећање, награду и услугу, видјећемо у октобру. За мене је најважније да могу свакога погледати у очи, да ником не дајем лажно обећање и наступим искрено и часно, а да вријеме, као најбоље решето, на крају све покаже и раздвоји жито од кукоља. Требиње и Херцеговина су окупирани, и нажалост многи из страха да не угрозе ситне привилегије и егзистенцију не желе да се супроставе насиљу и тиранији, али када све прође многи ће се стидјети што су тихо или отворено подржавали накарадни режим који је системски разорио све пред собом.

 

Небојша Вукановић