Став професора Ђорђа Вуковића

Преносим у цјелости став и мишљење бањалучког професора  Ђорђа Вуковића о суштинским проблемима и девијацијама у нашем друштву

 

На овај најрадоснији празник, док размјењујемо честитке и узвраћамо поруке испуњене љубављу, вјером, надом, позивима на помирење и опраштање; прије него што распремимо божићне трпезе, утуљимо кандила, уронимо у мирно вече, сачекајте само да вас на нешто подсјетим:
Много, неопростиво много породица у овом граду, у овој републици данас нису заједно! Нису срећне! Некима су дјеца на гробљима, некима у туђини. Некима су и даље овдје, али уплашена, унесрећена, дезоријентисана. Отети им осмјеси, унакажена будућност. У сутрашњи дан улазе несигурно, без перспективе, у амбијенту у којем им предност и врлина нису ни добро кућно васпитање, ни емоционална и социјална интелигенција, а поготово не доброта, поштење, солидарност и саосјећајност. Покушавамо да их прехранимо и сачувамо да бисмо их испратили далеко, негдје гдје знање, образовање, искреност, друштвена одговорност, морална смјерност имају смисла, имају вриједност! То није живот достојан човјека, то није људска, хришћанска, православна, српска саборност, слободарство, отачество, грађанска свијест, уставни патриотизам!
У овом граду људи се плаше да мисле, плаше се да слободно изражавају оно што мисле и у шта вјерују! Стигли смо дотле да се у овом граду људи плаше и да подржавају оне који слободно мисле! Да не би угрозили своју егзистенцију, породицу, посао, друштвени статус, људи кришом поздрављају једни друге, пишу у инбокс, шапућу на улици!
Нема одговорности за убиство младића, нема одговорности за заташкавање тог убиства, али имају тешке оптужбе, клевете, пријетње, пендречења, хапшења невиних људи, уништавање опозиције, малтретирање самохраних мајки, откази на послу! Дехуманизовање неподобних, сатанизовање неистомишљеника! Пријетње бирачима, премлаћивање и цензурисање новинара! Цртање мета на челима, позиви да се људи стављају на стубове срама! Психопатолошке егзибиције по друштвеним мрежама!
Драги пријатељи, молим вас, немојте да пристанемо на то! Немојте да тешка кршења људских права и слобода, понижавање и покоравање демократских начела, изопачивање и вулгаризовање националних сентимената, предачких завјета, брутализацију доброте и саосјећајности, исмијавање љубави сматрамо нормалним, подношљивим, неупитним, непролазним! Ако на то пристанемо, ако се са тим саживимо, нема нам Божића, ни Републике, ни дјеце!
Знам! И мени се чини да смо потпуно беспомоћни, на пораз осуђени, да је све ово отишло толико предалеко да овом друштву више нема спаса, али није тако. Проћи ће и ово. Било је и раније оваквих ситуација, овакве и још горе силе, простаклука, бездушности, било је и раније оваквих система, и тада су профитирали којекакви, истицали се и разметали, радили шта им је воља, парадирали, тапшали се међусобно, хорски су им клицали, оправдавали их, уздизали…. али немојте и ви! Немојте у својим срцима пристати на ово! Ако ми дозволите да олакшам сугесијом: Замислите да ово што се у наше доба дешава треба да препричате некоме за 50, 100 година, некоме у будућности. Шта је ко радио, како се ко понашао, шта је стекао и на какав начин, у шта је вјеровао, шта му је било најважније, најсветије! Тако ћете знати! Макар данас ћутали, климали главом или је окретали, гледали своја посла, за нешто што није никаква нарочита храброст већ људска дужност писали изразе подршке и дивљења у инбокс… само се немојте помирити са овим!
Још једном, нека вам је на спасење, благодарну и срећну будућност, миран и спокојан живот данашњи величанствени празник љубави – што си више човјек, то си ближи Богу!