Срљање и тумарање на ивици провалије

Цијели један народ постао је таоц једног човјека и мале групе људи која је потпуно изгубила разум и сваки контакт са реалним свијетом око себе. Како притисак странаца и унутрашњих фактора на лажног Оца нације расте, тако се повећава напетост и нервоза, а свакодневни изливи бијеса, страха и мржње, учестали  напади на новинаре и опозицију, показатељ су колико је ситуација озбиљна и како се властодршци погубе када су у неким кризним ситуацијама и већем проблему.

Додик се жели показати као неко важан и снажан, али његови потези показују супротно. Упорно поигравања са озбиљним питањима и судбином једног народа прешло је све границе. Већ 15 година, упорно, сваких неколико мјесеци, Додик повлачи питање референдума, одцјепљења и самосталности Српске, а ово важно питање толико је постало потрошено и отрцано да се он претворио у референдумчић. Додик је показао да је велика кукавица, која се повуче на први велики притисак странаца, али је опасно што се и даље поиграва са опасним темама, и референдум најављује из Београда. Вучић се јесте јавно оградио од Додика и тражио поштовање правне државе и норми, али ипак превише даје подршку неком ко се коцка са Дејтоном, као да је то нечија прћија, умјесто да га поштујемо и бранимо као светињу.

Чињеница да никада није спровео Одлуку Народне скупштине РС и референдум о Суду и тужилаштву БиХ, која се пар година кисјелила у скупштимским фиокама, и да је сада клепио ушима и одустао од блокаде и одлучивања у заједничким БиХ институцијама после само 24 сати састанка са амбасадорима Квинте, говори колико је озбиљна последња у низу најава референдума.

Додик је прије пар мјесеци тврдио да се неће формирати Савјет министара БиХ док се усвоји Закон о Уставном суду БиХ и удаље стране судије, па је попустио, а само у последњих неколико година у више наврата је изнова најављивао референдуме о Уставном суду БиХ. Истовремено није имао ниједну примједбу на именовање новог судије из Њемачке, која ће ускоро бити судија Уставног суда БиХ, а своје лицемјерство и лажни жељу за „деполититизацију“ правосуђа и Уставног суда БиХ показао је именовањем свог посланика Крстана Симића за судију Уставног суда БиХ, или постављањем бившег свог министра Џералда Селмана или оца министрећа Рајчевића за судије Уставног суда Републике Српске!

Доста нам је хаоса, тензија, биједе, напетости, страдања, сиромаштва, расељавања, понижавања и опасних поигравања са народом и друштвом. Не треба народу већ појединцима лудачка кошуља, вријеме је да се прекине агонија, срљање и тумарање на ивици провалије, да се окренемо суштинским проблемима и питањима, рационалној и одговорној националној политици, чувању народа и националних интереса.

 

Небојша Вукановић