Србенде на батерије

Свјетско првенство у фудбалу је почело, али у Требињу и Херцеговини нема превише помпе, навијања, истицања националних симбола, застава, дресова.. Ријетки су кафићи који су истакли српске заставе, и нема оне специфичне атмосфере која прати велике спортске догађаје. Сасвим другачији утисак је у Хрватској, гдје су заставе и шаховнице на сваком кораку, стотине аутомобила и објеката је окићено хрватским заставицама, шаховницама на ретровизорима, и то све вријеме а не само када игра њихова репрезентација.                                  

Атмосфера је слична и у Равном, Стоцу, Мостару, Ускопљу и градовима у Федерацији у којима Хрвати чине већину становништва. Јуче сам пролазио кроз Равно и Столац, и готово сваки кафић је окићен са неколико хрватских застава, а у Ускопљу шаховнице су закачене не само на кафиће већ и за бандере, саобраћајне знакове, ограде.. Можда у Федерацији Хрвати помало и пркосе Бошњацима и намјерно истичу своја национална обиљежја, али је чињеница да снажно и искрено бодре своју државу и репрезентацију.                                                                                                                                                        

Стекао сам утисак да је изражавање националних осјећања у Хрватској, те дијеловима БиХ у којима су Хрвати већина, природно и спонтано и да није организовано од стране државе, неке странке или организације. Питам сам гдје се код нас напрасно изгуби онај патриотски дух, и зашто нема српских тробојки, дресова и националних обиљежја током првенства у фудбалу, посебно када игра репрезентација Србије. Понеки кафић је истакао српску заставу, али тај број није ни приближан хиљадама српских тробојки којима машу Требињци и Херцеговци рецимо за Дан Републике!?                                                              

Гдје су нестале оне силне српске заставе, и зашто сада, као што то масовно раде Хрвати, не окитимо своје куће, возила, кафиће и објекте српским тробојкама као за Дан Републике? Није ваљда да је потребно да Лука и Партија дају миг када треба србовати, наспу који литар горива и напуне батерије којом литром ракије, па да се тек онда иде у Партију по заставу и кружи улицама Требиња?

СНСД-овци и њихове присталице су углавном лажни Срби и лажне патриоте на батерије, које лажно србују само када има неког личног интереса и посебног повода. Они некако успјевају све здраво у друштву да униште и погазе, па су тако лажним србовањем, сталним тензијама и лажима успјели да на неки начин умртве и онај истински патриотски дух Херцеговаца, по коме смо некада били препознатљиви. Ништа не може да опстане на силу, па тако ни љигаво наметање националних тензија од стране неокомуниста, које има за циљ скретање пажње јавности са кључних проблема у друштву, и зато је оно дало супротан ефекат.  

Многим искреним патриотима и националистима угушен је истински патриотски дух управо извјештаченим понашањем лажних патриота на батерије, дезертера, профитера и лопова, који по потреби глуме србенде све док не загусти, а онда би по навици поново преко гране да шверцују, оставивши искрене патриоте да гину и бране њихове куће и породице.                                                                                       

И на крају бих желио посебно да поздравим лажне црвене србенде на батерије, који су већ добили налог да поново крену у прљаву кампању и пљују ме по требињским сајтовима сакривени иза лажних профила и ботова. Кад пожеле да србују,  предлажем им да пођу са мном до Албаније, Книна, Косова, Далмације и Баније, да србују са мном тамо гдје су наша браћа угрожена, а не да у ХЕТ-у и Електропривреди машу са три прста и пролијевају фекалије по налогу својих ментора.

 

Небојша Вукановић