Snaga samoobmane

Piše: Slaviša Raković

Premijerka Republike Srpske baš je postala „čelična lejdi“. Udarila je na mrski Savez za promjene tamo gđe je najtanji. Jer, ta mrska ekipa evo blokira prosperitet i veća primanja građana i to perfidno, na nivou BiH, tom mitskom mjestu koje ometa boljitak i samostalni razvoj njene Vlade koju ona smatra svanarodnom.    
I gle čuda, radi se o, ni manje ni više, o 748 miliona maraka, a od toga za budžet 250 miliona. Naivni grđanin kada čuje ove brojke pada u nesvijest. Eto para na grani, a neko ne da da se uberu. Republika Srpska je zaradila pare ali Bosna i Hercegovina ne da pare, no ne daju braća Srbi iz te mrske BiH.
Zadzži i uništi, to je stara politika lihvara. Ne radi se samo o geopolitičkim bankarima, to je pravilo univerzalno. Kada ima novca na bacanje ne može se dijeliti, svaka finansijska institucija traži žrtveno jagnje da mu udijeli kredit. Pri tome ga medom namaže. I onda je tu ŽC i njena vizija budućnosti.                    
Radnici ŽRS pocikuju od radosti. Eto 50 miliona evra da im se isplate zasotala primanja i da se nadoknade dugovi željeznica. Nema veze što se godišnje izdvaja 25 miliona za te iste željeznice iz budžeta, pa je ovaj kredit jednak četvorogodišnjem finansiranju. Platiće neko taj kredit.
Svjetska banka opet daje 40 miliona plus 40 miliona za budžet, jednom za reforme javne uprave, a bogami i zdravstvo, a drugi put za, gle čuda, za jačanje bankarskog sektora. Ajde, ovo drugo razumijem, jer kad se ŽC i Tegeltija dohvate bankarstva tu trava više ne raste, ali zdravstvo? Pa, svjedok sam tih reformi sa Svjetskom bankom i silnih kredita još od 1997. godine. Smije li ŽC uopšte da objavi koliko je kreditno zaduženje sistema zdravstva u Republici. Kao što ne smije svom narodu da kaže ono što, napismeno, daje Svjetskoj banci – Osim silnog kreditnog zaduženja koje je evidentirano tu je još milijarda maraka neevidentiranog, po ŽC čuvenog prolongiranog plaćanja. Kako u jednoj uređenoj državi postoje obaveze koje nisu evidentirane, a postoje? To je pitao i onaj nesrećni revizor, pa se usudio da nešto pokaže, a onda je uslijedila odmazda.
Transparentna ŽC otvoreno promoviše kršenje Zakona, a onda joj neko smeta na nekom tamo nivou. Jer ona pregovara o budžetu i sa Unijom studenata, ali u Parlamentu smara da ne treba voditi raspravu. Ona vrijedno radi, ona je ukinula tašna-mašna firme, a istovremeno joj Elektroprivredna preduzeća daju desetak miliona firmi bez prihoda i referenci za savjetovanje, sve transparentno kako samo ŽC može i hoće.                               
Kada bi je upitali kako su potrošene pare od klirinškog duga, malo bi zamucala, pa bi onda rekla da nisu, jer su evidentirane kao potraživanje, a kada su oteli pare od Elektroprivrede, Šuma pa čak i od IRB to su vodili kao dobit, mada dobiti nije bilo. Tako je bilo i sa sredstvima escrow računa. Tako su svake godine glodali do koske. Ili, pošto više nema tašna- mašna firmi neka nam ŽC objasni kakva je to firma Zotov, nesuđeni rudar u Ljubiji, kakva je firma Banka Srpske, kakva je firma pokojni „Nikola Tesla“.
Čelična ŽC ima viziju. Ona zna. Samo je mrska opozicija nekako uspješno uznemirava, mada ona i ne haje. Eto, samo akcize da se usvoje, mada ŽC i ostala joj bratija lažu da su za gradnju puteva, pa će biti plata i meda i mlijeka i poroda.
Ne bih ovo pisao zbog kritike radi kritike. Moć samoobmane ŽC i njenih istomišljenika je jača. Toliko je jaka da će Republika Srpska na kraju postojati kao i ono predstavništvo u Izraelu. Jer oni su sklopili budžet, treba im dati još, a što se tiče milijardi neizmirenih obaveza i usavršenog „tašna-mašna“ mehanizma, to i nije predmet rasprave sa smrtnicima i onima koji će to platiti.