Седам сати рочишта са кадијама

Од отварања до затварања Основног суда данас сам провео у судници, од тога скоро 5 сати је трајало рочиште са Григоријем, а више од два са Луком Петровићем, који поново није дошао већ је послао адвоката и вјештака. Рочиште са Григоријем обиљежила је крајња непрофесионалност и пристрасност кадије Милене Кундачине, која је прешле све границе, и не само да ме је упорно прекидала и није возљавала да постављам питања, већ је сама тужиоцима постављала сугестивна питања, те спријечила саслушање мог свједока. У лице сам јој рекао да је недостојна судије и да је срамни пристрасни кaдија, због чега је прекидала претрес и пријетила изрицањем казне за непоштовање суда.

Осим Григорија и дубровачког пароха Стева Ковачевића саслушању на главном рочишту присуствовао је и херцеговачки владика Димитрије, али ја нисам желио да га увлачим у спор са којим нема везе, јер га цијеним и сматрам скромним и поштеним човјеком, па због тога нисам желио да га детаљно испитујем и стављам у раван са Григорије. Кључна ствар на рочишту је што сам током унакрсног испитивања успио да извучем признање да сам суштински говорио истину, и тако оспорио све наводе тужбе. Григорије је признао да је себе јавно називао бискупом требињским, тврдећи да је то радио како би га у Дубровнику разумјели јер се владика на енглеском језику каже „бишоп“. Григорије је признао да је близак пријатељ са Милорадом Додиком, али и са Тадићем, Вучићем, Шаровићем, Чавићевем и другим политичарима из користи, како би од њих добио помоћ за Епархију, те да је добијао значајне донације од Владе Републике Српске.

Григорије је признао да је од Додика и његове Владе добио земљиште у бившој требињској касарни, и да га је лани продао за 1,1 милион марака. Тиме је потврдио да је тачно све оно што сам писао годинама, и да из интереса подржава политичаре на власти, иако су они корумпирани и воде народ у провалију.

Стеван Ковачевић је током саслушања потврдио да су аутентичне фотографије које сам објавио, и да је он током помена стајао испред крста и шаховнице са именима 56 усташа стријељаних на Дакси. Упркос томе Ковачевић и даље тврди да је испред шаховнице и споменика са усташким именима служио помен свештенику Пиндовићу и пострадалим Србима, иако није стајао испред плоче са њихобим именима, коју су 1994. подигли Хрвати, већ изнад споменика стријељаним усташама.

На крају је Григорије довео и католичког фратра из Дубровника, свештеника Винка Маслаћа,  да га брани од истине која је свима јасна и видљива осим њему. Свакако да сматрам да и ова чињеница, да један фратар брани Григорија на суду, није достојна за једног владику наше Цркве. Рочиште, коме је присуствовало и неколико младих правника и заинтересованих грађана Требиња, на тренутке је било веома бурно и ватрено, а судија је на моју сугестију опоменуо Григорија на непристојно понашање јер ме је током исказа прекидао и добацивао, тврдећи да сам одужио и да се на суду браним као Шешељ, што сам схватио као комплимент јер је и он разбио Хашки суд бранећи се сам.

Сутра имам ново рочиште са Григоријем, које ће сигурно такође трајати сатима, само код судије Бојане Рикало, за коју се надам да неће бити пристрасна као кадија Милена Кундачина. Врло сам задовољан својом одбраном, јер сам доставио доста докумената који оспоравају Тужбу, а данашњим унакрсним испитивањем ставио сам тачку на И, и поред очигледне пристрасности неких судија тешко да ћу изгубити важан спор.

 

Вечерас ћу објавити свих 20 страна данашњег записника, а и сутрашње рочиште са Григоријем, по трећој његовој Тужби против мене, заказано је за 8.30 и отворено је за јавност, ако неко од Требињаца смије да дође и присуствује вјероватно најзанимљивијим рочиштима и испитивању у требињском Суду последњих година.

 

Небојша Вукановић