palpal

Sedam direktora, sedam odbornika, sedam sekretara SKOJa

vukan2_05.jpg

Sedam skojevaca, sedam direktora i sedam odbornika

     Nakon obustave proizvodnje "fića" i "juga" mnogi su pomislili da je nestala i nacionalna klasa. Ipak naša država se potrudila da stvori novu nacionalnu klasu koju čine podobni i poslušni podanici vlasti. Tako je nakon poslednjih izbora i Trebinje dobilo svojih sedam sekretara SKOJ-a. Za razliku od Titovih sedam sekretara koji su početkom 30-ih godina prošlog vijeka stradali u čistkama kralja Aleksandra, Miloradovi trebinjski skojevci ušančili su se u novim foteljama i funkcijama. Naime od ukupno devet odbornika SNSD-a u novom sazivu Gradske skupštine, čak sesmoro su direktori javnih preduzeća. Što je firma bogatija i ima više novaca na računima, to su direktori imali bolji rezultat i više glasova na izborima. Tako se na vrhu liste SNSD-a nalazi dvojac iz Hidroelektrana na Trebišnjici, rukovodilac javnih nabavki i stručnjak za tendere Luka Petrović, i generalni direktor Marko Mitrović.

   Kao po pravilu HET zajedno sa strujom masovno proizvodi i kadrove, od poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske do odbornikau lokalnom parlamentu. U tom važnom poslu zdušno mu pomaže i matično preduzeće Elektroprivreda Republike Srpske. Ona je takođe poslala dva direktora u odborničke klupe; finansijskog Blagoju Šupića i direktora Direkcije za razvoj EPRS Vlada Vladičića. Odbornik u Gradskoj skupštini biće i direktorica Opšte bolnice Zdravka Vreća, direktorica Filijale PIO-a u Trebinju Koviljka Vučić, te Dragan Sorajić, direktor lokalnog Doma zdravlja i nosilac liste SNSD-a. Da je nakon višegodišnjeg sistematskog i obimnog partijskog zapošljavanja elektro-energetski sektor postao jaka baza SNSD-a govori i činjenica da je treći mandat za redom osvojio Zdravko Butulija, ekonomista Elektroprivrede Republike Srpske i član Nadzornog odbora Elektro-hercegovine. Javnost se sa pravom pita da li su direktori ujedno najsposobniji, najpametniji i najugledniji građani u društvu, ili su do funkcija došli zahvaljujući resursima javnih preduzeća kojima rukovode.

    Da li je zadatak čelnika elektro-energetskog sektora Srpske da koriste javna preduzeća i njihove resurse za vlastito lobiranje i propagandu, ili da stvaraju profit koji bi se iskoristio za gradnju novih objekata. Hidroelektrane na Trebišnjici su najvažnije preduzeće i jedan od najvećih poslodavaca u Hercegovini, a svake godine na čudnovatim tenderima ono sklopi milionske poslove sa privatnim firmama. Imajući to u vidu mnoge i ne čudi što su baš čelnici ovog preduzeća bez puno održanih govora i javnih nastupa osvojili najviše glasova. Pravilo je jasno. Što više novaca u kampanji, što veća podrška podobnih privatnih preduzetnika i njihovih radnika, to je jača mašinerija na terenu. Da li to znači da će na svim narednim izborima pobjedu odnositi oni kandidati koji su uložili najviše sredstava u kampanju, a da se niko ne zapita ko se i kako finansira, i odakle se ulaže veliki novac? Svima je jasno da masovnim zapošljavanjem stranačkih aktivista, korištenjem javnih sredstava i raznim zloupotrebama političari obezbjeđuju političku moć i funkcije.

   U normalnim i uređenim državama svaka sumnja na zloupotrebu bila bi ispitana, i ukoliko bi se dokazalo da je neko iskoristio svoj položaj bio bi smijenen i strogo kaženjen. Nažalost u najkorumpiranijoj i najsiromašnijoj zemlji u Evropi ovakvo ponašanje postala je praksa, a predsjednik Milorad Dodik najavio je da će smjenama kazniti one direktore koji nisu dovoljno radili u korist njegove stranke! Šta onda treba očekivati od državnih službenika i zbog čega se čudimo visokom stepenu korupcije i kriminala ako prvi čovjek Republike podstiče podređene na zloupotrebe i kriminalne radnje. Uspjeh i rad jednog direktora ne vrednuje se prema rezultatima poslovanja, dobiti i koristi koju je imala država, već prema broju glasova koje je vladajuća stranka usvojila u nekoj opštini. Tako je HET u prvih šest mjeseci ove godine ostvario rekorni poslovni gubitak od čak 10 287 208 maraka, ali Dodik i njegova Vlada nikada nisu ni pokušali da istraže šta je uzrok lošeg poslovanja i ogromnih gubitaka jer je HET dao veliki doprinos osvajanju devet odborničkih mjesta. Sa druge strane Rudnik i termoelektrana Gacko uprkos solidnim rezultatima dobiće novo rukovodstvo jer je SNSD na lokalnim izborima u ovoj opštini doživio veliki debakl. Direktor Dragoljub Mučibabić nakon dužeg opiranja popustio je pod velikim pritiskom i primio sedamdesetak Miloradovih aktivista, ali to nije bilo dovoljno. Očito je da su moćnici na vlasti spremni su na sve samo da sačuvaju brojne privilegije i sumnjivo stečeno bogatstvo. Njih ne interesuje ubrzano propadanje, sveopšta anarhija i rasulo države.

   Dozvoljeno je krasti, obećavati, obmanjivati, kupovati, prodavati prirodne reusrse i javna preduzeća, zaduživati buduće generacije, samo ako će to oligarsima iz "nacionalne klase" omogućiti da i dalje ostanu na vlasti. Kada više ne budu mogli da nam skidaju kožu i budu primorani da za svojim novcima odu u Švajcarsku, Kipar ili neku drugu zemlju, biće im potpuno nevažno da li će nešto iza njih ovdje i ostati. Njima će i tamo, kao i ovdje, biti kao bubregu u loju, a onima što ostanu možda će tek tada mnoge stvari biti jasnije. Svako društvo i narod dobije ono što zaslužuje.

    Boks 1: Moć trebinjskih direktora: Milorad Dodik nakon izbora ljutito je izjavio da niko od članova njegove stranke neće moći istovremeno da obavlja dvije funkcije, bude direktor javnog preduzeća i odbornik. Navikli smo da predsjednik nakon kraćeg vremena pogazi svaku svoju riječ i obećanje, a ovaj put je to uradio u veoma kratkom roku. Nakon nedavno održane sjednice Izvršnog odbora SNSD-a trebinjskim skojevcima dozvoljeno je da i dalje budu i direktori i odbornici. Moći, funkcija, plata i naknada očito nikada nije dosta.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Nebojša Vukanović