Са Алумином скупа умире право, правда и правна држава

Правна држава је на самртној постељи, а скандалозне незаконите одлуке и криминално понашање судије Основног суда у Зворнику Јелене Тодоровић могле би да забију и последње ексере у ковчег корумпираног правосудног система Републике Српске и БиХ. Њена дрскост, бескрупулозност и правно насиље могла би да уђе у уџбенике и школске примјере како један судија не би смио да се понаша.

У Републици Српској на срећу у траговима постоји још извјестан број часних и честитих судија, далеко мање тужилаца, који се труде да савјесно и одговорно раде свој посао по закону, али је нажалост много више нестручних, неспособних, уплашених, уцијењених и корумпираних који праве огромну штету друштву и држави. Због краха правосудног система, и корумпираних кукавица који каљају тоге, хиљаде криминалаца умјесто у затвору сада слободно шета Републиком Српском, а многи од њих су „угледни“ функционери и „уважени“ чланови друштва. Ту прије свега мислим да бескрупулозне корумпиране политичаре и њихове менторе тајкуне, који су се безобразно обогатили и све уништили за кратко вријеме, пљачкајући и уништвајући народ и државу, а никако не мислим да набилдане ликове и ситне преступнике које полиција повремено и краткотрајно лиши слободе са неколико кутија дувана,  како би замајавала јавност и наивне грађане доконим представама.                                                                                                         

Већ неколико година Компанију Бирач и Алумину покушава да отме организована криминална група, о којој сада отворено говоре и челници Алумине, а неки су због тога, попут Милета Матића, добили жестоке батине и јасна упозорења. Иако се о плану, организаторима, учесницима, политичким менторима и извршиоцима готово све зна, прије свега захваљујући истраживању и писању колеге Слободана Васковића, држава и њене заробљене институције нису ништа предузеле да би се заштитиле. Нажалост институције система су нечињењем или отвореном незаконитом ппдршком,  чак помогле Клану да оствари свој план и насилно отимање једног од најзначајнијих предузећа на истоку Републике Српске, које тренутно храни више хиљада породица.                                                                                      

Поставља се питање какав бескрупулозни и дрски бандит и разбојник требате бити, чак имати и луду храброст, па донијети скандалозно Рјешење које је уперено против државе, и супротно је ранијим правоснажним пресудама Окружног привредног суда у Бијељини и Вишег суда у Бањалуци? Како је могуће да судбина неколико хиљада породица зависи од једне особе, корумпираног судије, његове воље и потписа? Како је могуће да нико од челника државе не устане и не супростави се правном насиљу, и очигледној штети мјереној стотинама милиона марака, која се наноси Републици Српској и њеним грађанима? Зашто се легализује и амнестира пљачка вијека, у којој је група Литванаца, у сарадњи са домаћим политичарима на власти, из Бирча, Балкан-инвестемнт банке и Републике Српске изнијела најмање милијарду марака?                                                                                                 

Како је могуће да власт, оличена у Милораду Додику и СНСД-у, не прихвата и не поштује правоснажне пресуде које су донијели судови из Бањалуке и Бијељине, већ признају спорну и контраверзну Одлуку Уставног суда БиХ из бакировог Сарајева? Како се то са једне стране лицемјерно и театрално власт тобоже залаже за укидање БиХ правосудних институција, а са друге стране истовремено управо њих ставља изнад највиших судских инстанци Републике Српске, и прихвата спорну одлуку Уставног суда БиХ која је уперена директно против Републике Српске и њених грађана?                                                                                                  

На случају „Алумина“ ће се коначно показати да ли су Мафија и организовани криминал јачи од државе и народа, и да ли неколико тајкуна и политичара може да порази, купи и пороби десетине хиљада грађана? Уколико смо као народ тако слаби, подијељени и неорганизовани да нас неколицина може покорити, оковати и претворити у послушно робље, онда нисмо ни заслужили боље- Убрзо након правне,  душу ће испустити и држава која је скупо плаћена огромним жртвама у последњем Отаџбинском, као и бројним другим ратовима које су наши преци водили за слободу, истину и правду, много боље, слободније и праведније друштво него што је то данас Република Српска?

 

Небојша Вукановић