Распикуће Кривокуће продају и требињску Пошту

Продај, стави под хипотеку, задужи се, узми кредит.. То је основа сулуде економске политике распикућа на власти, који планирају да владају док не продају и последње јавно добро, а кад све раскрчме да повуку се за својим новцима на сигурну дестинацију остављајући иза себе пустош. Тако је и Управа Пошта Српске донијела сулуду Одлуку о продаји зграде у Требињу, а посао продаје требао би се окончати до краја овог мјесеца. Директорица Пошта Српске Јасминка Кривокућа-Распикућа, рођена сестра министарке Сребренке Голић, формирала је Комисију и 23.7.2018. објавила Јавни позив за продају објеката Пошта Српске у Требињу, Сокоцу, Дервенти, Добоју…

Почетна цијена за објекат Пошта Српске у Требињу, површине 1 530 м2, је 2,25 милиона марака, а лицитација је заказана за 20,8. 2018. године. Јасминка Кривокућа Распикућа планира да продајом 4 објекта приходује око 4,3 милиона марака, што ће бити довољно за исплату неколико плата и санирање дјела дуговања, те писање неколико нових бесмислених тендера за Проинтер и остале дворске фирме преко којих се извлаче милиони марака.

Јасминка Распикућа Кривокућа је у свом мандату опасно накривила Поште Српске, неодговорним и недомаћинским  управљањем створила милионска дуговања и обавезе, и сада покушава да продајом старих капиталних објеката измири дио нагомиланих дугова. Њена срамна изјава о томе како Поште Српске имају огроман дуг због послератне обнове, 23 године од завршетка рата, ући ће у анале лицемјерства и безобразлука. Зграда Поште у требињском насељу Полице саграђена је 1985. године, за вријеме директора Влада Кукурића, и у то вријеме је био један од најмодернијих објеката у граду. Стари поштари се сјећају како су сви радници одвајали дио дохотка како би се саградио капитални објекат и трајно рјешило питање, и нико није вјеровао да ће се појавити распикуће које ће крчмити имовину и Поште са 60 радника враћати у мали неуслован објекат у центру Требиња. Јасминка Кривокућа Распикућа одлуку о лицитацији донијела је тајно, без икаквих консултација са требињским поштарима, а сумња се да ће објекат купити неки требињски Миле Радишић, локални тајкун близак властима.

Шездесет радника Поште тешко могу прећи и смјести се у  мали објекат у центру Требиња, па је питање да ли ће Поште Српске након сулуде продаје изнајмљивати просторије од новог купца. Ако Распикуће немају новаца и гори им под ногама, поставља се питање зашто нису продали дио зграде са посебним улазом, у коме је до недавно била смјештена Регулаторна агенција за енергетику Српске, умјесто што сулудо продају цијели објекат и тако угрожавају рад цјелокупног система?

Велика је одговорност и на директору Радне јединице Пошта Српске у Требињу Краљевићу, који није пружио отпор продаји и који би ускоро требао отићи у пензију. Остаје да се види да ли ће он остати вјеран Павићу и Партији или Требињу и својим радницима, и да ли ће бити упамћен као Распикућа која је требињске поштаре претворила у подстанаре, или ће организовати незадовољне поштаре и супроставити се погубним и сулудим одлукама? У Отаџбинском рату су погинула 3 поштара, којима је у холу подигнут споменик, па је питање шта ће бити са њим након продаје, и да ли ће споменик отићи на добош скупа са зградом у Полицама? У свему има доста симболике, јер се Распикуће и Кривокуће на власти понашају као наркомани у кризи, немају нимало образа и части, ништа им није свето и  спремни су продати све, па и гробове и кости својих предака, како би дошли до нове дозе и квотера са којим ће преживјети на власти још неколико мјесеци или година.

Иако купљени лажни синдикалци у Поштама ћуте, јер су на та мјеста и постављени како би штитили интересе руководства а не радника, искрено се надам да требињска Пошта неће пасти без отпора, и да ће поштари показати мало слоге и одговорности, пружити отпор Распикућама и супротставити се погубним одлукама које имају далекосежне последице.

Небојша Вукановић