Од ове седмице у Њемачкој би могли почети масовни протести металних радника и синдикалаца, који су незадовољни јер није постигнут договор о повећању плата са послодавцима и великим компанијама у аутоиндустрији. попут „Мерцедеса“ и „Поршеа“. Око 4 милиона металских радника захтјевало је да се плате повећају за око 6%, те да се смањи број радних сати у седмици са тренутних 35! Представници великог ИГ синдиката нису током пет рунди преговора постигли договор и компромис са великим компанијама, па би ускоро, због незадовољства условима рада и висином плате, више од 900 000 радника могло да обустави рад и изађе на улице. Просјечна бруто плата радника у Њемачкој у 2017. години износила је око 4 000 евра, и 10 пута је већа од просјечне плате радника у БиХ.
Десетине хиљада Румуна изашло је на улице Букурешта и осталих румунских градова како би се успротивили усвајању спорних закона који ће отежати борбу државе против корупције. Демонстранти су се сукобили и са полицијом у покушају да дођу до зграде Парламента Румуније и тако пружили подршку популарној главној тужитељки Лаури Ковези, која је за свега неколико година успјела да похапси велики број министара, тајкуна, бивших премијера и моћника који су оштетили државу. У „Маршу наде“ више десетина хиљада грађана Клужа, Темишвара и Јашија кренуло је према Букурешту како би се успроставили намјерама политичара да отежају борбу независних институција против корупције. 
Слични масовни протести у Румунији одржани су и почетком прошле године, а повод је био исти – противљење грађана намјерама политичара да смање ингеренције тужиоцима и Агенцији за борбу против корупције. И док у БиХ упркос бројним доказима нико не одговара за стотине милиона марака који су покрадени, у Румунији су за кратко вријеме постигнути велики помаци, одузета имовина корумпираним политичарима, а грађани пружају подршку часним службеницима, и не дозвољавају да политика и политичари опструишу истраге и отежавају борбу државе и институција против корупције опструише.
И у главном граду Албаније Тирани одржавају се вишедневни масовни протести Албанаца који траже смјену премијера Едија Раме због корупције и веза са мафијом. Опозициони медији тврде да се у центру Тиране окупило између 200 000 и 300 000 демонстраната, и да су ово најмасовнији протести у последњих 20 година.. Албанци су незадовољни због велике незапослености, корупције, организованог криминала и веза водећих политичара са мафијом.
Незадовољство грађана и масовни протести одржавају се широм свијета, само је код нас, као и на цијелом Балкану углавном тихо и мирно, не рачунајући протесте металаца у Зеници и још неких непокорених радника у Федерацији БиХ. Иако ће повећање акциза на гориво довести до ланчаног поскупљења производа, намирница и трошкова живота, сви упорно ћуте и трпе. Грађани су без отпора прихватили нови намет политичара на њихова нејака плећа, а причама о издајницима, страним плаћеницима одговорни политичари покушавају бацити прашину у очи гладном народу како не би размишљао ко је одговоран те сиромаштво и тешку ситуацију. Поставља се логично питање како је могуће да радници у Њемачкој протествују јер су незадовољни платама од више хиљада евра, док су код нас задовољни они који раде за неколико стотина евра. 
Зашто не постоји било какав отпор понижених, сиромашних и обесправљених, и зашто су допустили да се бахати моћници према њима опходе као према робовима? Како се стотине хиљада људи може спонтано окупити у Румунији, Њемачкој, Албанији, Исланду и Француској како би бранили демократију, институције, државу и своја права, а у најсиромашнијој и најкорумпиранијој држави сви ћуте.
Ширење страха, медијски притисак, манипулација и застрашивање маса спољним и унутрашњим непријатељима, уз невјероватно строгу контролу јавног простора су узроци апатије. Уз то недостатак колективне свијести, стављање у први план личних интереса појединаца, одлазак најспособнијих и најобразованијих који могу покренути масе, дубоко укоријењен поданички менталитет и традиционално васпитање уз ријечи ћути, уклапај се, златна ријеч иза зуба остаје, неки су од узрока пасивности и летаргије становника на овом подручју. Контрола медија је тако снажна да режимски медији уопште и не извјештавају о масовним протестима грађана и радника широм Европе, како се случајно не би појавила нека варница која би могла изазвати пожар и слични масовни протести гладних и обесправљених.
Све док огромна већина буде упорно ћутала и трпила неправду и насиље, нијемо посматрала пљачку и разарање државе и друштва, тешко је очекивати било какав значајнији напредак и искорак ка бољем животу, истинској слободи и уређеним друштвима.
Небојша Вукановић
