Принципјелност, или никад не реци никад

Још док сам био студент упознао сам колегу који је студирао теологију, и као политички истомишљеници интензивно смо се дружили и водили дуге разговоре о историји, положају Срба у Црној Гори и тешкој ситуацији у којој се налази наш народ. У Студентском дому сам имао своју продавницу, а колега је често свраћао, погледом испраћао и коментарисао муштерије распитујући се одакле су, шта студирају, гдје живе…  Био је јако строг и патријархалан,  и често би давао савјете и говорио како не треба човјек да се жени са приморја јер доле дјевојке љети обешчасте странци, те како не треба женити ни дјевојке офарбане косе са јаком шминком јер имају неку ману па је прикривају.. Нису биле добре ни оне које студирају стране језике, јер су оне „језикаре“ које студирањем само продуже језик па ће човјека о јаду да забаве у браку. На крају се колега у тишини оженио из Рисна дјевојком црвене косе која је завршила италијански језик, а када му је пунац, капетан брода, купио стан на приморју, сви су га прозвали невјестом јадрана и збијали шале са његовим дугогодишњим опаскама и категоричном ставу да се неће женити приморком офарбане косе која студира стране језике.

Гледајући данас Душанку Душицу Мајкић како тихо долази на сједницу Комисије за спољне послове ПД ПС БиХ, сјетио сам се свог другара из студентских дана. Нема тог  става и изговорене ријечи коју Душанка, Додик, Кошарац, Шпирић и остали СНСД-овци нису погазили. Сјетимо се само како су Кошарац и другови напуштали сједнице Представничког дома због Шефика Џаферовића, да би онда послије пар мјесеци тихо на корацима се ушуњали у салу како би скупа са Шефиком и СДА гласали за повећање акциза на гориво. Прије тога Додик је упорно тврдио како СНСД неће гласати за акцизе јер није дио владајуће већине, па онда како неће ићи у Сарајево на кољена Бакиру већ да он дође у Бањалуку, да би након пар дана са Вигемарком, Бакиром и Фадило ручао у сарајевском ресторану „Барка“.

Потом је категорично тврдио да му не треба ММФ јер он разори све земље који са сим имају аранжман, а онда је послије пар мјесеци пристао на све услове ММФ-а како би добио нови кредит пред изборе, како локалне 2016. тако и сада опште. Сјетимо се само лажних тврдњи да Бобар и Банка Српске неће пропасти и да ће их докапитализовати неки амерички фондови, па референдума о укидању Суда и тужилаштва БиХ, који је кукавички повукао чим су мало странци повисили тон, па референдума о независности Српске. О преварама, обећањима и неуспјелим пројектима од Требиња до Новог Града,  аеродромима, путевима, брзим пругама, фабрикама, хидроелектранама, новим блоковима термоелектрана, инвеститорима, Русима, Кинезима, Сердарову, могло би се написати више томова књига.                                                     Колега који је због својих категоричних ставова добио надимак „невјеста јадрана“ ме је научио да човјек никада не смије бити потпуно искључив јер га животни пут често нанесе да уради нешто за шта је раније тврдио да неће доћи у искушење и да неће урадити никада. Понашање Додика, Душанке Душице Мајкић, Шпирића, Жељке, Кошарца и остале црвене екипе нам показује да постоје и људи без морала и карактера који су спремни на све, за које ријеч и дато обећање не значе апсолутно ништа, и који немају ни мрвицу карактера,морала, принципјелности нити став који ће да бране у јавности. Њима је лаж постала основни манир понашања, и због количине лажи које изговорају свакодневно, и они сами се често погубе и нису свјесни шта је стварност и истина. Питање је само до када ће народ да насједа на исте трикове, и трпити, толерисати и подржавати њихову сулуду политику и паралелни свијет састављен од мјехурића лажи и преваре.

Небојша Вукановић