Пријестоница културе након Бајиног концерта

Већ дуги низ година челници најјужнијег града Српске воле да се похвале и истакну како је Требиње српска Атина, пријестоница културе и туризма. Нажалост често се догађа да нека дешавања и инциденти покваре слику и имиџ који се жели створити у јавности. Лијепо је показати патриотска осјећања и понос што живимо, или животаримо у Републици Српској, али није добро када се у свијет шаљу ружне слике, а баш тако је било синоћ након концерта Баје Малог Книнџе у башти чувених Платана. Стотине боца пива, кеса и осталог смећа остало је након концерта разбацано дуж трга, баште Хотела Платани, улице Јована Дучића и центра града.

Не улазим у било чији музички укус, и имам разумјевања за све који воле да слушају Бају и попију неко пиво, али је проблем у организаторима који нису обезбједили раднике који ће током концерта сакупљати попијене боце пива, и рашчистити простор након концерта. Не тако давно, 2012 године, и ја сам био један од организатора масовног скупа и концерта „Галије“ на коме је било неколико хиљада људи, али сам са малим бројем својих сарадника очистио плато испред Дома културе у Градском парку одмах након завршетка концерта, и иза себе нисмо оставили неред. Могућности Лакија Лучијана и градске управе су много веће, и срамота је да нису нашли неколико омладинаца СНСД-а, од више стотина окупљених, да покупе смеће послије Бајиног наступа.

Довољно је отићи на масовни догађај који се организује у Херцег Новом или на Страдуну, па да током концерта видите посебно обучене особе са малим кантицама и метлом који се крећу кроз масу и одмах купе сво смеће и отпад.

Ружна је слика да пријестоница културе и туризма остане затрпана смећем, и то на Дан Републике када нам у град дође велики број гостију. Добро је што су ме градске власти послушале и организовале концерт за дочек православне или српске нове године по Јулијанском календару 13-ог јануара, и надам се да ће до тада исправити грешке од синоћ и ангажовати активисте који ће водити рачуна о лијепом и уредном изгледу града.

На крају морам примијетити да декор који смо гледали последњих дана умногоме подсјећа на почетак 90-их, и дубоко вјерујем да нам је умјесто враћања у прошлост много важније да се окренемо будућности у ухватимо корак за развијеним свијетом и државама у које масовно одлазе наши млади и образовани људи јер су сигурне, стабилне, уређене, правне, омогућују људима да раде и имају живот достојан човјека 21-ог вијека.

Небојша Вукановић