Престројавање подијељених личности

Додикови заокрети и нервозне реакције, напрасне подршка Давору Драгичевићу и најава протеста пред Окружним тужилаштвом у Бањалуци, подсјетили су ме на Срећка Шојића који се са ћебетом  придружује демонстрантима на улици и тобоже подржава њихове праведне захтјеве.

Додикове изјаве против тужиоца су врхунац лицемјерства и питање зашто их је награђивао и није слично критиковао раније, када су њега ослобађали због аутопута, виле, пропасти банака и других предмета.

Уочи избора Додик је јавно говорио како ће „почистити фрајера који је изнио кревет на Трг“ и Лукач је искористио прву прилику да спроведе у дјело Додикове пријетње. Наивно су мислили да су избори демотивисали људе да се боре за правду, и да је католички Божић погодан тренутак да разбију Групу Правда за Давида. Процјена је била погрешна, народ се није уплашио већ је још масовније изашао на улицу да тражи правду, а западни медији су вијестима из Бањалуке попунили празан простор и мали број догађаја у вријеме празника.

Кад је видио да му је план насилног „чишћења“ Трга пропао, Додик је по старом обичају окренуо плочу, и напрасно пружио подршку породици Драгичевић, коју је донедавно кроз своје медије мјесецима сатанизовао и криминализовао.

После насиља и премлаћивања недужне дјеце и стараца нема кајања. Додик и Лукач сада немушто покушавају да се извуку, пребаце одговорност, спиновима и лажима замајавају народ, али доста је било кабадахија, насилника, подвала, лажи и превара. Вук длаку мијења али ћуд никад, и зато позивам грађане да одвоје пар сати слободног времена, у што већем броју у недељу вече изађу на Трг, мирно и достојанствено траже истину и правду, јер се тако не боје за Давида и Давора већ своју дјецу, која масовно бјеже из фавеле у којој влада Мафија, насиље и страх.

Небојша Вукановић