Предвиђање указања Дукића и Кошарца на Златишту

Толико добро познајем ментални склоп челника режима да могу унапријед предвидити њихове потезе. Тако сам прије два мјесеца написао текст „Кад ће Кошарац са крстом на Златиште“ и најавио да би и пред ове изборе Кошарац и Дукић могли поновити јефтину представу са постављањем крста изнад Сарајева, а  данашњи Блиц пише како је Дукић већ заказао постављање крста за 21. септембар и шпиц предизборне кампање.

Дукићево и Кошарчево понашање је класична бласфемија и примитивно богохуљење. Да се безбожници боје Бога никада не би користили крст и наше недужне жртве као предмет за манипулацију масама и придобијање јефтиних политичких поена. Да имају пијетета према жртвама, давно би искористили политичку моћ и утицај да подигну спомен-обиљежје и одају почаст пострадалим Србима, а не би сваке 4 године у кампањама под окриљем мрака постављали два бетонска стуба како би подизали националне тензије и поигравала се осјећањима народа.

Свим нашим жртвама треба подићи достојне споменике како би нас опомињали да се страдање не понови,  али је срамно што недостојни злоупотребљавају велике жртве за неку личну промоцију и придобијање јефтиних политичких поена на костима недужно пострадалих.  Бранислав Дукић није ништа друго до марионета у рукама Сташе Кошарца, а његови наручени и плаћени иступи у јавности имају за циљ да Кошарцу омогуће још један мандат у Представничком дому ПС БиХ.

Умјесто што својим јавним иступима дијели логораше и важно удружење претвара у продужену руку режима и политичких партија на власти, Дукић би требао напокон да јавности одговори на питање шта је радио у Сарајеву током рата, да ли је служио Алији и Бошњацима као сада Додику и Кошарцу, и да ли је приморавао заточене Србе у Сарајеву да копају ровове за Армију БиХ?

 

Небојша Вукановић