Пословање и резултати наше и црногорске Електропривреде!?

Црна Гора већ деценијама има проблем да сопственом производњом обезбиједи довољне количине електричне енергије за домаће потребе, јер има скромне капацитете, само једну термоелектрану у Пљевљима, те двије веће хидроцентрале – ХЕ Пива и ХЕ Перућица на Глави Зете. Због тога увози струју, посебно када пуним капацитетом ради Комбинат  алуминијума у Подгорици, који је највећи потрошач електричне енергије у Црној Гори. Упркос скромним производним капацитетима и малом броју потрошача и становника, Електропривреда Црне Горе у 2018. години остварила је профит од чак 44 милиона евра, или око 87 милиона марака.

Потенцијали Електропривреде Републике Српске и Електропривреде Црне Горе се тешко могу поредити, јер за разлику од Црне Горе, која има само једну термоелектрану и двије хидроцентрале, Електропривреда Српске има двије термолектране, у Гацку и Угљевику, те систем хидроелектрана на Дрини, Требишњици и Врбасу. Република Српска има скоро дупло више становника и потрошача, и било би за очекивати да постиже много боље финансијске и производне резулатате од комшија.

      Ипак због вишегодишње пљачке, криминала и систематског разарања, Електропривреда Републике Српске је на кољенима. Нови директор Електропривреде РС Лука Петоровић, који је на функцију именован незаконито јер је истовреено и генерални секретар владајућег СНСД-а, очито ће да закуца последњи ексер у мртвачки сандук електро-енергетског система, као што је са својом фамилијом, кадровима и послушницима уништио и оборио на кољена некада моће Хидроелектране на Требишњици. ХЕТ узима кредите како би измирио дуговања, и планира да половину радника пошаље на принудни одмор, јер до јесени не ради агрегат у Плату. Колико је, упркос великим капацитетима, крхка Електропривреда Српске, говори чињеница да је редован ремонт Термоелектране Гацко, који је требао бити извршен прије неколико година, и квар у ХЕ Плат, довео до потпуног краха система, и умјесто извоза Српска је принуђена да увози струју.

Умјесто што замајавају јавност јефтиним триковима и бајкама о градњи нових хидроелектрана, Лука Петровић, челници Електропривреде РС и ХЕТ-а, требали би да одговоре гдје су до сада бацили десетине милиона марака, зашто фирми БЕЦГ која има једног радника плаћају 10-ак милиона марака за савјетовање, и зашто након пар мјесеци пропадају „капиталне инвестиције“, канали, базени и објекти које гради дворски неимар Интеграл-инжењеринг Слободана Станковића, док објекти грађени у вријеме старе Југославије трају деценијама? Умјесто стуба и окоснице развоја, Електропривреда Српске се претворила у губиташа и прћију власти, а јасно је да је крајњи циљ режима продаја и приватизација Електропривреде Републике Српске, чиме би се сломила кичма и онемогућио било какав озбиљнији привредни развој и напредак Републике Српске.

 

Небојша Вукановић