Помоћ пријатеља и наук радницима

Споне између Милорада Додика и Драгана Човића, Блајбуршке коалиције СНСД-а и ХДЗ-а, су најчвршће и најпоузданије на домаћој политичкој сцени, што се показало у много наврата и ситуација. Само дан након што су се незадовољни радници пропалог мостарског Алуминијума окупили испред сједишта ХДЗ-а и напали вођу од Хрвата, босанских, окрививши Човића и ХДЗ за пљачку и пропаст комбината који је запошљавао око 1000 радника који остају без посла, Додик је изненада слетио у Мостар и свратио до „средишњице“ ХДЗ-а како би савезнику пружио подршку.

Мало је таквих другара који прискоче у невољи и када је густо, а посебно дан након „врелих“ догађаја и протеста народа. Маске полако падају са лица лажних патриота и националиста, који су опљачкали сопствени народ и грађане ширећи страх и међунационалне сукобе, и питање је дана када ће они завршити на сметљишту историје, гдје им је одавно мјесто. И док Бакир задовољно трља руке, јер је гашењем струје Алуминијуму задао снажан ударац Човићу, предсједавајући Предсједништва БиХ одмах је притрчао у помоћ јер је свјестан да ако падну Човић и ХДЗ и он готов, јер остаје усамљен јер нема других савезника.

Подршка радницима Алуминијума, јер су онакви жестоки напади на корумпиране политичаре и јавне прозивке једино ефикасне и на њих дјелују, али се бојим да је револт дошао касно, и да је притисак требало направити раније, док се Алуминијум пљачкао под плаштом заштите Хрвата и њихових националних интереса. Колапс Алуминијума требао би бити аларм за све раднике у Републици Српској и БиХ, попут нафтне индустрије, Електропривреде или Шума Српске, које послују са огромним губитцима због ендемске пљачке. Одмах требају прекинути шутњу и омерту, прије него буде касно, а не чекати да све изгори па онда гасити згариште кад је све изгорело и нестало.

 

Небојша Вукановић