Подсјећање на наше сорошевце и обојене револуције

Лицемјерство је једна од главних одлика челника режима у Републици Српској, а упорни напади најбоља одбрана. Кратко подсјећање, прелиставање архиве и штампе са краја 90-их  говори како као народ олако насједамо на исте приче и заборављамо важне ствари, чак из наше блиске прошлости. Врло брзо смо заборавили ко је био дашак свјежине на Балкану, реформиста, ко је рекао да је у сребреници био геноцид, позивао Радована и Ратка да се предају џелатима…                                     

Тако Милорад Додик и његове синекуре годинама причају о Сорошу, завјерама и обојеним револуцијама, а управо је уз њихову помоћ два пута дошао на власт, први пут 1998. пучом уз директну помоћ страних служби, а други пут 2006. такође уз свесрдну помоћ странаца и Педија Ешдауна који је насиљем, смјенама, забранама рада и блокадама рачунама Додиковим политичким противницима омогућио његов повратак на власт.  Фотографија Драгана Лукача и Предрага Ћеранића у полицијским униформама од 9-ог септембра 1997. испред хотела Босна, како истјерује посланике Народне скупштине РС и тадашњег предсједника Момчила Крајишника, показује нам да се послије 21 године не само догађаји, већ  ни актери нису промијенили.                                                                      

Додик је од почетка фаворит сила које традиционално нису наклоњене Србима, а колаж фотографија са краја 90-их у 4 различита одијела и сусрета са Медлин Олбрајт, говоре о блискости сарадње Додика, Биљане, Олбрајт и САД.

Додик непрекидно води погубну неолибералну политику задуживања, распродаје природних богатстава и јавних предузећа, и стално има отворену или прећутну подршку ММФ- и великих сила које традиционално нису наклоњене Србима. Њима одговара уцјењен човјек препуних џепова који је спреман да уради све како би опстао на власти, сачувао главу, богатство и привилегије. Зато му дозвољавају да трује јавност, подиже тензије, глуми патриоту, и подржавају га јер за њих ради одличан посао и системски из темеља разара Републику Српску, њене институције, народ и друштво.

Да би скренули пажњу јавности са кључних проблема и суморне стварности, Додик и његове синекуре упорно подмећу и понављају приче о теоријама завјере, Сорошу, обојеним револуцијама јер знају да то буди емоције у српском народу због дешавања у блиској прошлости. У томе не бирају ријечи ни средства, не поштују чак ни мртве. Тако биједни Стефан Каргановић, који је узео милионе од Владе на пројекту Сребреница, у тексту кога јуче преноси НСПОМ за покојног Давида Драгичевића пише „Да се није удавио у Црквени, жртвени јарац Давид би на јесен комотно могао да се кандидује за предсједника РС“.. Толико је то биједно, јадно и ниско да није вриједно коментара!

Наш народ је нажалост кратког памћења и заборавља да су управо они који сада причају о Сорошу и Американцима, били дашак вјетра на Балкану који је уз њихову помоћ насиљем дошао на власт. Зато сматрам да је важно вратити се у прошлост и објавити неке текстове из 1997. године који говоре о понашању и узроцима заокретима Биљане Плавшић и њене екипе предвођене Милорадом Додиком, која и данас влада Српском!

Тако Вечерње новости од 21.6.1997. пишу текст „Долари за др Плавшић“ у коме се говори о уплати 5 милиона долара из САД, од укупно 30 милиона долара донације, како би направила раскол и распустила Народну скупштину РС, те утицају њеног шефа Кабинета Милоша Прице, који је амерички држављанин рођен у САД.

Поред Прице, снажан утицај на Биљану Плавшић имао је такође амерички држављанин,  њен савјетник Александар Павић, који је од стране ДБ-а најурен из Кабинета када је утврђено да је близак страним службама, и који је сада на задатку „аналитичара“ који глуми „русофила“ и агитатора Милорада Додика и његовог режима.

Готово истовремено са текстом о доларима за Биљану, у београдском прозападном листу „Наша Борба“ 13.7.1997. изашао је интервју Милоша Прице у коме он говори о разлозима Биљане Плавшић да донесе Одлуку о распуштању Народне скупштине РС, те својим везама са западом и оптужбама да је експонент страних безбједносних служби.

Прица лажно тврди да не ради за стране службе, те да Биљана Плавшић неће напустити Главни одбор СДС-а и основати нову странку, али су га већ послије пар мјесеци дешавања на терену демантовала.

REPETITIO EST MATER STUDIORUM! Нашем народу упорно треба понављати чињенице и догађаје из блиске прошлости како упорно не би насједао на јефтине подвале и понављао исте грешке које је касније скупо плаћао.

 

Небојша Вукановић