palpal

Под заставом Српске

Е кад видим шта једна функција и порција ћевапа на Башчаршији ураде од човјека за кратко вријеме, дође ми да више никад не наручим ни петицу, а камоли велику десетку са луком!

Новоустоличени министар спољне трговине Сташа Кошарац све до недавно био је, или се бар тако лажно представљао у јавности, велика србенда која је махала са српском заставом, дизао три прста, давао жестоке изјаве режимским медијима, а врхунац борбе за напаћено српство било је предизборно постављање два стуба, названа крст на Златишту изнад Сарајева, са побратимом и лажним логорашем Браниславом Дукићем, како би се подигле националне тензије и узео који предизборни поен.

Кошарац се бусао, србовао, напуштао сједнице због Шефика Џаферовића, јер је до одласка њега и Додика у Сарајево он био ратни злочинац који је са муџахединима убијао Србе на Возући, пратио у стопу шефа Додика, србовао и  водио кампању под заставом Српске, али му је сво напаћено српство напрасно пало чим је сјео у министарску фотељу у Сарајево.

Не знам да ли је на састанку са америчким амбасадором у БиХ Нелсоном једна од тема била извоз брље у САД-а, флаширане под лажном етикетом природне домаће ракије, али је видљиво да  нигдје није било српске тробојке. Кошарац се похвалио јавности  састанком на којој доминирају заставе БиХ и САД-а, а да живахни Кошарац пун елана свакодневно окупља пријатеље и савезнике говорио и фотографија на којој је, у свом Кабинету без заставе Српске, угостио и амбасадора пријатељске Велике Британије у БиХ. Није саопштено више детаља, али вјерујем да су причали о томе како је опаснијх 40 британских агената успјело да измакне Додику и Лукачу, и тако пропала Обојена револуција насилног рушења режима и мрског Сороша, која се у сну била указала декану Ћеранићу.

 

Не знам да ли је до ћевапа код Жеље, магле или нечег трећег, али је видљиво да нема ни трага од некадашње велике србенде, који је у Сарајеву постао мањи од маковог зрна, европејац, снисходљив, кооперативан, послушан, чак више и од свог шефа Додика, кога Бакир врти око прста као привјезак. Застава Српске, као и сво српство напаћено, бачено је под ноге, брзо су заборављена велика обећања, а СНСД-овци су показали да су за двије министарске и пар директорских фотеља спремни да праве пакт са црним ђаволом, иду у сто вира за сто лира не марећи пуно за националне интересе, понос, достојанство и патриотизам, у који су се лажно клели.

 

Небојша Вукановић