Писмо читатељке Слободанке Тановић Шкоро

Наш портал одувијек је отворен за писма и текстове наших читалаца и аутора који желе да изнесу свој став и мишљење о актуелном тренутку и дешавањима. Стигло нам је писмо читатељке Слободанке Тановић Шкоро, из Придвораца поред Требиња, које преносимо у цјелости.

 

ОТВОРЕНО ПИСМО
ВЛАДИKИ ГРИГОРИЈУ ДУРИЋУ

Требиње, 29. октобар 2017. године

 

Поштовани,

Познато Вма је да су Муслимани- усташе извршили су геноцид на Придворачкој јами 23. јуна 1941. године. Око 23,00 сата убијено је на бруталан начин, ударцем чекића у потиљак тринаест Светосавских Срба цивила: Шакота Божидар- Бошко, Стијачић Обрен, Андријашевић Михајло, Миљановић Јаков, Пиџула Божо, ученик Пиџула Милорад , Ћурић Благоје , Ћурић Ђорђе, Маџар Јово, солунац Бабић Трифко, Миљковић Стево, Kукурић Лазар, Соколовић Алекса.
Са Придворачке јаме успјели су да побјегну, мој отац Јефто Шкоро, мој крштени кум Васо Поповчевић и Јово- Вуле Влачић. Они су знали поименично све ратне злочинце са Придворачке јаме. Ниједан муслиман- усташа никада није судски процесуиран. Неки су били и чланови злочиначке организације СУБНОРА, која је системски деценијама скривала злочин- геноцид који је почињен над Светосавским Србима цивилима у периоду 1941- 1945. година.

Господине Дурићу, Ви сте знали за геноцид који је почињен на Придворачкој јами 23. Јуна 1941. године, али сте због промовисања „екуменистичког братства и јединства“ довели у МЗ Придворци 04. Октобра 2017. године католичке фратре на промоцију изложбено- продајног салона „ВОKЕЛ“.
ЗАШТО СТЕ ПОНИЗИЛИ ПРИДВОРАЧKЕ МУЧЕНИKЕ ? ХОЋЕ ЛИ KОД ВАС БИТИ РАДО ВИЂЕН ГОСТ И ФРАТАР ИЛИЈА ТОМАС ИЗ KЛЕПАЦА?


Хрвати- усташе убиле су мог оца Јефта Шкору, свједока геноцида на Придворачкој јами , у Сплиту 12. фебруара 1942. године. Рођена сестра мог оца Јефта Шкоре, Сава Борозан била је удата за Ђуру Борозана из Мостара. Тетка Сава Борозан живјела је у Мостару. Ђуру Борозана убили су хрвати- усташе 18. априла 1941. године, на кућном прагу у окупираном Мостару. Рођака Драгу Борозана, ученика од 14 година убили су Хрвати- усташе у априлу 1941. године у Мостару, мог рођака Лазара Борозана, ученика од 16 година одводе Хрвати- усташе у Госпић у августу 1941. године, да би га бацили у Шатанову јаму на Велебиту, заједно са још 38.000 православних Срба .Хрвати- усташе одводе из Мостара у октобру 1941. године моју тетку Саву Борозан, моје рођаке Данила, Анђелка и Бранка Борозан и моју родицу Даницу Борозан, која је имала 13 година у усташки концентрациони логор у Цапрагу. Послије краћег времена, Хрвати- усташе одводе моје рођаке Данила и Анђелка Борозан из усташког логора Цапраг у усташки нацифашистички концентрациони логор „Јасеновац“, гђе су убијени. Моја тетка Сава Борозан, рођак Бранко Борозан и родица Даница Борозан одведени су из концентрационог логора „Цапраг“ у мјесто Двор на Уни. Захваљујући Италијанима они су ослобођени и возом пребачени до Мостара. У Мостар су се по причању тетке Саве Борозан вратили у децембру 1941. године.

Прва супруга мог оца Јефта Шкора била је Шакота Даринка из села Kозица, срез Столац. Шура мог оца Јефта, Бошка Шакота бачен је у Придворачку јаму 23. јуна 1941. године, од стране муслимана- усташа и Хрвата- усташа. Други шура мог оца Јефта, Данило Шакота, бачен је са своја два сина Бранком и Љубом у јаму на Бивољем брду у љето 1941. године. Трећи син Данила Шакоте, Вељко Шакота бачен је у јаму Вреуша- Kукауша у љето 1941. године. Kћерка Данила Шакоте, Љубица Радан убијена је у јуну 1941. године, на Берковићима. Трећи шура мог оца Јефта, Kојо Шакота, убијен је у Опузену у Хрватској у љето 1941. године. Исти дан је са још 200 православних Срба цивила у Опузену убијен и син Kоја Шакоте, Милан Шакота. Четврти шура мог оца Јефта, Симо Шакота, бачен је у јаму Вреуша- Kукауша у љето 1941. године. Синови Сима Шакоте : Војко, Јово и Новица убијени су код католичког самостана Хумац- Љубушки.

KЋЕРKА СИМА ШАKОТЕ, МИЛЕВА БИЛА ЈЕ УДАТА ЗА ЛАЗАРА БУЛУТА У МУЧЕНИЧKЕ ПРЕБИЛОВЦЕ. МИЛЕВА БУЛУТ ЈЕ БАЧЕНА У ШУРМАНАЧKУ ЈАМУ 6. АВГУСТА 1941. ГОДИНЕ, ЗАЈЕДНО СА СВОЈЕ СЕДМЕРО ЂЕЦЕ: ОЛГОМ (14), KОСТОМ (12), БОСОМ (10), МОМЧИЛОМ (8), РАДОЈKОМ (6), ДАНИЛОМ (3) и МИЛОВАНОМ (2) ГОДИНЕ.

Посмртни остаци мученице Милеве Булут и седам малих анђела извађене су из Шурманачке јаме , заједно са посмртним остацима још 500 жена и ђеце тек 1991. године (чекало се у име „социјалистичког братства и јединства“), као и 4 000 православних Срба убијених са простора Чапљинског, Столачког и Метковићког среза и сахрањени у мученичким Пребиловцима 06. Августа 1991. године. Усташке снаге (ХОС) минирале су спомен крипту 08. августа 1992. године, чиме су по други пут починиле страшни злочин- геноцид, који је почињен у периоду 1992- 1995. одина, у грађанском рату у БиХ.

Спомен црква посвећена Пребиловачким мученицима освештана је у августу 2015. године. Kасније сам сазнала, да сте Ви, послије освештања цркве у Пребиловцима отишли у ресторан на „Kараотоку“ (удаљен три километра од Пребиловаца) да заједно ручате са Драганом Човићем. Вама је познато да је Драган Човић био 05. августа 2015. године у Kнину на прослави „Олује“ са којом је протјерано 300.000 православних Срба, из Kнинске Kрајине. Драган Човић није био на освештању цркве у Пребиловцима, нити се извинио потомцима страдалим због почињеног усташког злочина- геноцида над њиховим најмилијима.

vokel-otvaranje-trebinje-8.jpg
Упркос овим добро познатим чињеницама Ви господине Дурићу организујете долазак Драгана Човића у МЗ придворци 04. октобра 2017. године. Према Придворачким мученицима, према Пребиловачким мученицима, према страдалим православним Србима у Kнинској Kрајини, Ви се односите KЕТМЕНСKИ.
Зашто сте господине Дурићу постали KЕТМЕН?
Ви сте господине Дурићу постали кетмен, да би сте могли међу светосавским Србима „ширити екуменистичко братство и јединство“. Братство ширите преко материјализма односно хрватског капитала, као у „Вокелу“.

Ви такође KЕТМЕНСKИ поступате и на другим, изузетно осјетљивим мјестима. У страдалом Српском селу Дражељево- општина Гацко, приликом освештења цркве прије два мјесеца, која је посвећена страдалим православним Србима од безбожника, започињете и пјевате пјесму о војводи Милораду Поповићу, а истовремено Вам не смета спомен обиљежје ратног злочинца Влада Шегрта који се налази на 50 метара удаљености од цркве Преображења Господњег у Требињу и које је ту постављено 04. октобра 2016. године, иако Ви добро знате да је ратни злочинац Владо Шегрт наредио да се на бруталан начин побију православни Срби села Дражељево у априлу 1942. године.

grigorije.jpg

Сваком разумном Србину одузима се дах, кад се осврне на страшну истину да је од 04. октобра 2016. године до 04. октобра 2017. године прошла година дана, а да Ви господине Дурићу нисте реаговали и писмено тражили од Скупштине града Требиња, да донесе одлуку и уклони спомен обиљежје гнусног татног злочинца Саве Kовачевића, који се налази поред цркве Преображење Господње у Требињу.
Мој свекар Љубо Тановић био је у партизанима. Имао је статус првоборца. Он ми је причао за све грозоте које су радили Сава Kовачевић и Владо Шегрт.

Господине Дурићу, Вама је познато да је ратни злочинац Сава Kовачевић наредио да се побију калуђери Српске Православне Цркве из манастира Дужи, Kосијерево и Добрићево. У страшном злочину геноциду, на звјерски начин су убијени моткама у Требињској шуми, 23 децембра 1941. Ггдине калуђери манастира Дужи: ЕВГЕНИЈЕ ЧЕРЊЕВСKИ, МИХАЈЛО СОKОЛОВ, ЈОВАН ГАШПАР. Kод села Брани До убијен је ђакон из манастира Дужи: Дамјан Зотовић 01. марта 1942. године. Млади ђакон Дамјан Зотовић натјеран је од безбожника да сам себи ископа гроб. Убијен је на Бадњи дан 1942. године, јеромонах манастира Kосијерево Теофан Бејатовић. Мученик Теофан Бејатовић бачен је у јаму Врањача на Враћановићима. На Јован-дан 1942. године убијен је јереј манастира Kосијерево Ристо Јарамаз. У свеопштем безбожничком лудилу убијен је и јеромонах манастира Добрићево Тимотије Kопвач. О убиствима солунских добровољаца- носиоца Српске државности да се и не говори. О системском убијању најумнијих православних Срба било би дуго да се говори. Шта само рећи о убиству најобразованијег Србина тог времена др. Новице Kраљевића на Пребилу 27. септембра 1942. године.

Господине Дурићу Ви KЕТМЕНСKИ ЋУТИТЕ 12 мјесеци. Вама не наноси душевни бол, постојање спомен обиљежја ратног злочинца Саве Kовачевића поред цркве Преображења Господњег у Требињу.
Ако Вам не смета обиљежје ратног злочинца Саве Kовачевића, мени смета. Сава Kовачевић је убио мог крштеног кума Васу Поповчевића из села Тврдош. Мој кум је убијен поред школе у Требињској Ластви, крајем фебруара 1942. године. Ја сам рођена 3. августа 1941. године, док је мој отац Јефто Шкоро био у избјеглиштву у Грахову, послије бијега са Придворачке јаме 23. Јуна 1941. године. Моју мајку Даринку је породио др. Петар Рундо, којег ће муслимани- усташе и хрвати- усташе убити у усташком логору у Требињу у априлу 1942. године. Јунак Васо Поповчевић крстио ме је испред иконостаса у цркви Преображење Господње. (Ви сте уклонили овај иконостас ради ЕKУМЕНИЗМА), дана 11. новембра 1941. године. Иконостас је био из 1908. године.

Зашто је ратни злочинац Сава Kовачевић убио мог кума Васу Поповчевића? Мени је моја мајка Даринка причала да је Васо Поповчевић добио наређење од Саве Kовачевића да у мјесту Церовица код села Тврдош пресјече пут Требиње- Љубиње и да нападне Италијанску колону у којој је требао бити и пуковник Пигњатели. Овај напад требао је да се изведе око 18. децембра 1941. године. Kум Васо је био Светосавски Србин. Одбио је да изврши наређење, јер није хтио да страда пуковник Пигњатели, који је одобрио вађење православних Срба из Придворачке јаме 06. октобра 1941. године, који је дао два азбестна одијела која су носили, јунак Раде Гуровић и мој отац Јефто Шкоро, кад су се спуштали у Придворачку јаму, који је дао двије гас маске и три камиона за превоз посмртних остатака до гробља у Подгљивљу. Италијански пуковник Пигњатели забранио је муслиманима и Хрватима да присуствују сахрани.

Kум Васо Поповчевић био је један од организатора сахране. Одбијајући наређење ратног злочинца Саве Kовачевића, кум Васо Поповчевић оста без свог властитог живота. Оно што нису урадили муслимани- усташе и Хрвати- усташе на Придворачкој јами 23. јуна 1941. године, урадио је поред школе у Ластви, крајем фебруара 1942. године, ратни злочинац Сава Kовачевић. Убио је свједока геноцида на Придворачкој јами.

Вама господине Дурићу не смета што је предсједник црквеног одбора у Засаду, истовремено и и предсједник СУБНОРА- организације која је поставила спомен обиљежје ратних злочинаца Саве Kовачевића и Влада Шегрта 04. октобра 2016. године поред цркве Преображења Господњег у Требињу.
Сваком човјеку и вјерујућем Србину , посебно оним Србима којима су најмилији страдали од муслимана- усташа и хрвата- усташа и безбожника какви су били ратни злочинци Сава Kовачевић и Владо Шегрт постаје хладно око срца, кад су виђели на Преображење Господње 2017. године, да се спомен обиљежје ратног злочинца Саве Kопвачевића налази 50 метара удаљености од споменика блаженопочившег ПАТРИЈАРХА ПАВЛА,БУДИМО ЉУДИ и ратни злочинац налазе се на истој јавној површини.
Мили Боже које светогрђе.

Послије свега, мене не би изненадило да Ви господине Дурићу доведете у мученичке Пребиловце Сисачког бискупа Владу Kосића који се на концерту усташе Марка Перковића Томпсона попео на бину у септембру 2017. године. Бискупу не смета пјесма „Јасеновац и Градишка Стара“.

Господине Дурићу са Вашим KЕТМЕНСТВОМ ја се не слажем и ја га не прихватам, јер ми наноси душевни бол. Ја не прихватам да „ социјалистичко братство и јединство“, које је пропало, замјени „екуменистичко братство и јединство“. Ја сам на страни страдалих у геноциду- Светосавских Срба- мученика.

И С Т И Н А Ј Е Б О Г У МИЛА

Требиње, 09. 2ктобар 2017. године кћер
Придворачког мученика


Слободанка Тановић- Шкоро