Рајко Дукић је толико добро истренирао свог вјерног, оданог и послушног секретара за саобраћај Радована Вишковића, да је Додик одлучио да га изабере за свог будућег премијера. Вишковић је у компанији „Боксит“, у Народној скупштини и током превирања у Алумини показао да је поуздана марионета која вјерно служи својим господарима, било Дукићу, Додику или Партији, што му је била најбоља препорука да буде мандатар за састав нове Владе.
Кад би се поштовао уставни поредак Српске, послије проглашења резултата мандатара би требала предложити Жељка Цвијановић, али Додик је предлагањем Вишковића само оголио оно што сви одавно знају, да је Додик окружен марионетама које га слијепо слушају, и да нажалост одавно не постоји подјела власти на законодавну, извршну и судску. Све одлуке доноси један човјек, и њему су потребни само послушници који ће вјерно спроводити његове одлуке.
Мандатар Вишковић је сигурно посебно обрадовао Марка Павића, предсједника ДНС-а, који је по предизборном договору требао добити мјесто премијера. Павић је мјесецима тражио да ДНС кандидује једну од двије кључне функције, предсједника или члана Предсједништва БиХ, али је на крају попустио и дао СНСД-у обје номинације под условом да ДНС предложи Милана Радовића за новог премијера. Ријеч је ријеч, посебно Додикова. Поглавник је искористио прву прилику да понизи Павића и своје партнере из „најдуговјечније коалиције“ и дао до знања шта чека и све остале, посебно СДС-овце који му трче у загрљај.
Павић и ДНС су понижени и догодило се оно што сам упозоравао, али упркос томе вјерујем да ће повити реп и покупити мрвице које им Поглавник остави јер ДНС не би преживио један мандат у опозицији. Нажалост клизимо у потпуни тоталитаризам, једноумље и диктатуру, али не треба клонити духом и падати у апатију јер се ниједна власт није одржала на силу, па неће ни ова.
Небојша Вукановић