Паљевине и безбједност у Требињу

Пуцњаве, убиства, пљачке, разбојништва, насиље, запаљена возила, туче… Ово је нажалост постала свакодневница у Требињу, и превише је ово насиља за неке метрополе а не градић од 30-ак хиљада становника. Умјесто да држава покаже снагу и одлучност,  заведе ред и казни насилнике и криминалце, сваким даном се све више показује слабост и немоћ заробљених институција које разара корупција. Власт, полиција и правосуђе стављају главу у пијесак и праве се да је све у реду, јер је њима много важније да проблеми остану испод тепиха и да се јавност пуно не узнемирава, умјесто да се проблеми рјешавају.

Покушај пљачке једне, и пуцњава на другу банку, међусобно  удаљене свега 50-ак метара у најстрожијем центру града, која се догодила у размаку од неколико сати, требала би да упали црвени аларм и буде знак за узбуну. Нажалост ни ово, као и убиства и безбједности изазови из скорије прошлости, нису довеле до заокрета и већих акција.

Оно што посебно брине су опасне поруке и чињеница да су за врло кратко вријеме у Требињу запаљена три возила, једно полицајцу и двоје државним службеницима. То није напад на појединца већ на државу и њене институције, а иоле озбиљна држава би преврнула сваки камен, блокирала град, извршила на стотине претреса и десетине хапшења док не би открила и строго казнила починиоце. Нажалост годинама се пале возила полицајцима, и колико ја знам до сада нико није кажњен и процесуиран због тога, а полицајцима је послата јасна порука да држава не стоји иза њих.

Прије неколико седмица запаљено је возило и полицајцу Пашићу из Требиња, кога површно познајем и смио бих се усудити рећи да је частан човјек који покушава поштено и коректно да ради свој посао. Сигурно да је огромна већина полицајаца који се налазе на удару криминалаца часна и поштена, и да су им возила запаљена како би им Мафија послала пријетећу поруку да им не сметају, да  одустану од поштеног рада и приморају их на сарадњу. У задњих десетак година запаљено је на десетине возила, и држава је узмакла умјесто да је узвратила ударац. Полицајац са платом од 800 марака мора узети кредит и плаћати годинама скромно возило које купи, и када му га Мафија запали поштен полицајац тешко од своје плате може купити неко друго возило. Да има државе, одмах сутрадан би се полицајац обештетио другим возилом, које је полиција раније одузела неком мафијашу, и полицајац би се похвалио, наградио и подстакао да не одустаје и да се не боји јер иза њега стоје држава и систем. Нажалост Мафија показује да је јача јер држава и заробљене институције не реагују и не могу да заштите себе, а камоли грађане.

Ситуација није добра, и умјесто гурања под тепих, проблем треба ставити на сто и пресјећи, а за то је неопходно да се на челу полиције и правосуђа налазе часне и некорумпиране особе. Прије свега полицајцима, који раде тежак и одговоран посао, треба повећати плате јер је срамота да полицајац у Републици Српској има стартну плату од око 800 марака, а његов колега у Кантону Сарајево 1 600? Не може се тражити од неког да ставља главу у торбу и ради тежак посао, а да се плаћа биједних 800 марака.

Безбједности изазови који се учестало понављају говоре о озбиљности проблема, а за њихово рјешавање неопходна су системска рјешења, подршка државе својим људима и поштени, неуцјењеном и некорумпирани људи на челу полиције и правосудних институција.

 

Небојша Вукановић