Не желим више јавно да полемишем и да се препуцавам са „уваженом“ потпредсједницом Народне скупштине Републике Српске, јер смо јавно у више наврата једно о другом рекли шта мислимо, али не могу а да не изразим чуђење њеним наступима и прозивкама. Такође ме чуди њена тврдња да је она „опозициони“ посланик и потпредсједник Народне скупштине, мада је и овим својим гостовањем на режимском АТВ-у показала супротно, и своје право лице. Искрено, али баш искрено, јако ми је драго да је готово десетак минута говорила о мени, вјероватно и Драшку, и по ко зна који пут показала презир и непоштовање називајући нас „полуријалити“ посланицима који нису фер и коректни, непристојним и неваспитаним посланицима који не познају Пословник и тако нарушавамо углед и амбијент Скупштине правећи ријалити, док она тобоже ради достојанствено и штити институцију. Увијек ће ми пријати критике и увреде које износи она и њој слични, јер не дај Боже да ме такви хвале, али ми је чудно да вријеђа и напада оне који су јој пуно помогли и ваљали! Слушајући њено гостовање, сјетио сам се старе јеврејске пословице да се не треба бојати онога коме ниси ваљао!
Током једночасовног гостовања није рекла ни једну ријеч против власти нити је било чиме критиковала СНСД, Владу, о Додику да не говорим, већ је неке, попут Чубриловића, бранила и правдала, а највише је ударала по „својима“, ударајући се у прса како на тај начин тобоже она брани и јача СДС. Неколико стотина гласова које осваја на изборима, као кћерка Радована Караџића, љекар, посланик у више сазива и потпредсједник Народне скупштине, најбољи је показатељ њеног угледа и снаге међу грађанима. Вукота је данас повукао кандидатуру за предсједника СДС-а, па не желећи да се мијешам у изборе у СДС-у упитаћу се колико неко мора бити дрзак и безобразан па пљувати јавно неког ко ти је много помогао. Да није било Вукоте Соња не би била ни у паљанском Градском нити Главном одбору СДС-а, не би била ни посланик, јер јој је Вукота дао компензациони мандат, нити би била потпредсједник Скупштине. Бар због те чињенице, ако има имало образа, није га требала јавно нападати на режимској телевизији, и о проблемима унутар странке, посебно на режимским телевизији пред унутар-страначке изборе, говорити на органима странке.
На крају морам признати да ми се допао потоњи дио њеног поучног гостовања, на коме је говорила о свом лажном осмјеху који је само маска, и драго ми је да је бар једном била искрена, и казала да нема ништа опасније у Скупштини од њеног лажног осмјеха!
Небојша Вукановић
