Омаж имењаку и земљаку

Као да Бог бира најбоље, жели да најљепшим овоземаљским цвјетовима украси своју башту, па један по један бирани, најчаснији, најједрији, најчеститији, најскромнији и најбољи, полако нажалост одлазе са овог свијета. Вријеме је великог страдања српских великана, глумаца и умјетника, а прераном смрћу Небојше Глоговца само је настављен тужан низ прераних одлазака. Осим великих дјела и успомена, иза Глоге остаје ненадокнадива празнина. Био је стварно велики, прије свега човјек и људина, а тек онда глумац и умјетник.

Небојша Глоговац је био један од ријетких преосталих изданака оних старих, исконских, карактерних Требињаца, Невесињаца и Херцеговаца, са свим врлинама и добрим људским особинама које су нас некада красиле. Као и многи, имао сам срећу да га упознам, управо из разлога што је био изразито скроман и обичан, без трунке ароганције и препотентности. Успјеси, популарност и слава га нимало нису промијениле. Нажалост прерана смрт је прекинула многе пројекте, идеје и планове, јер је на врхунцу свог стваралаштва и зрелости Глога тек требао исказати свој максимум. Осим по шарму и сјајним улогама, посебно ми је био драг што је као ватрени делија увијек био уз Звезду, јер је за многе, од Книна, Требиња, Невесиња до Београда, Звезда институција и симбол, много више од једног спортског клуба.                                                           

Надајмо се да ће са славним земљаком и имењаком бити прекинут дуги низ прераних одлазака најбољих изданака нашег народа. Недавна потресна исповјест барда српског глумишта Марка Николића на РТС-у, у којој говори о својој борби са болешћу, животним и финансијским проблемима, укидању пензије и незапосленој кћерки, као и ранији проблеми са станом покојног Манде, говоре о маћехинском односу нашег друштва према истинским умјетницима, херојима и ствараоцима, који изгледа постају поштовани и одајемо им велике заслуге тек кад нас напусте. Када се спозна са каквим се проблемима боре, каквим животом живе истински великани наше умјетности, културе и позоришта, помислим да вријеме страдања није случајно, и можда су неразумјевање, непоштовање и запостављање убрзали прцесе. Надати се да ће се однос ускоро промијенити, и да ће Срби за живота показати истинско поштовање према својим великанима и ствараоцима.

 

Небојша Вукановић