Одговор на ултиматум кумовa

Жалосно је што градоначелник, његов кум и замјеник, само у пар реченица писма и ултиматума који су ми упутили показују своју неписменост и недостатак елементарног образовања. Широкобријешке ђаке није лако научити да се послије тачке не може ставити зарез, да се послије тачке нова реченица мора почети са великим словом или како се пише исправка текстова..! Нажалост исте правописне грешке у оба писма показују да Лука и Мико нису ни били у стању да саставе неколико простих реченица, већ су ангажовали неког од својих неписмених сарадника, којима су се окружили, што је додатна поражавајућа чињеница. Да око Луке и Мика има паметних и образованих правника, неко би им рекао да Закон о клевети не познаје исправку текстова већ само деманти, који би они сами написали и послали да су способни. 

Функције, новац и моћ су пуно удариле у главу и помутиле разум кумовима, па они мисле да могу свакоме да наређују, дају некакве рокове, ултиматуме, траже да буду цензори и уредници. Ко сте ви да мени дајете некаке рокове и ултиматуме, и наређујете ми шта ћу да радим и како да пишем? То можете радити, а нажалост дуго времена и радите, онима које плаћате отетим новцима ХЕТ-а и града Требиња, али мени никад нисте могли, нити ћете моћи, да нешто сугеришете, а не наређујете? Не знам само откуд се у вашим болесним умовима уопште јавила и помисао на такву дрскост, да од мене тражите да вам се повинујем и по вашем нахођењу радим и пишем? Ми Вукановићи смо и добили надимак „кубуре“ јер смо пркосили властима, тиранима и моћницима, и радије смо робијали и бјежали у Америку него се покоравали силницима. Не мислите да ћу ја поклекнути пред вама биједницима и осрамотити ђеда Филипа, кога су хапсили и мучили удбаши јер није дао отимачима своју земљу и имовину у задругу, или пранђеда Симу, који је кости оставио у далеком Сан Франциску?


Оно што ме је посебно иритирало, али и многе који су читали ваше смијешно писмо и ултиматум, је ваше позивање на „објективно схтаватање морала које вам вријеђа част, углед и достојанство „. Откуд вама, моралним амебама и пигмејима који сте са вашом Партијом опљачкали, раселили, покорили и уништили народ и државу, право да говорите о моралу, части и угледу? Ваш сав лажни углед лежи у топузу власти који држите у руци, и чим без њега останете више нећете смјети слободно изаћи на улицу од срамоте, страха и реакције поданика које сте годинама тлачили, варали, понижавали, пљачкали и искориштавали. Да имате трунке образа и морала, као што нажалост немате, колико данас би побјегли што даље од Требиња, прекинули насиље, пљачку и тиранију, и дали шансу народу и друштву да се опорави и препороди од пошасти црвене куге.

Уколико сматрате да нешто од оног што напишем није истина, ви ме слободно демантујете а ја ћу вам на свом блогу увијек бесплатно дати простор да одговорите на сваки мој текст, конкретну оптужбу и чињеницу. Ви слободно реците да сте скромни подвижници и да се нисте обогатили на муци сиротиње захваљујући злоупотреби положаја и пљачки државе, да хацијенде и виле правите од поштено зарађених новаца, да не стојите иза дворских фирми, да не вршите цензуру и не гушите слободу штампе, да не одређујуте ко ће добити који тендер, ко ће у ком јавном предузећу добити посао или напредовати а ко добити отказ….


Јако сам се уплашио ваших пријетњи новим тужбама, и данима од страха и стреса не могу да спавам. Није лако са таквим моралним, људским и интелектуалним громадама водити разговор, а не судски спор. Само у последњих пар мјесеци петоро челних људи режима ме тужило за душевне боли, што јасно показује да сте направили план и покушавате монтираним судским споровима да финансијски уништи мене и моју породицу, и тако ме приморате да поклокнем и ућутим.
Још једном вам морам поновити да са нестрпљењем чекам ваше тужбе, да вас као и многе ваше сараднике, понизим и поразим и на суду. Свима вама, кумовима, доновима и моћницима, мора бити јасно да ми можете скинути и панталоне са задњице, али ме нећете ућуткати нити приморати да одустанем од борбе против накарадног система и унутрашње окупације.
Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака!

Небојша Вукановић