Од Штрахеа до Бенона, сви владини партнери завршили иза решетака

Десетине милиона долара које Владе Републике Српске сваке године нетранспарентно баца на „лобирање“, преко својих Представништава, министра Клокића и Министарства за економске односе са иностранством, не само да немају никакав позитиван ефекат већ праве велику штету угледу Републике Српске. Као по правилу, сви „државници“ и „дипломате“ са којима се сусрећу Милорад Додик, Жељка Цвијановић врло брзо после састанака заврше иза решетака.

 

Додик је Жељку Цвијановић слао у Америку да га покуша скинути са црне листе, а са тим циљем „излобиран“ је новцима пореских обвезника Републике Српске састанак са Стивом Беноном, бившим стратегом и савјетником Доналда Трампа, који је у свом дому угостио Цвијановићку. Умјесто укидања санкција Додику, због финансијских малверзација Стив Бенон је ухапшен и завршио је иза решетака.

Додик се годинама хвалио добром сарадњом и односима са десничарском Слободарском партијом Аустрије и њеним бившим лидерима Штрахеом и Гуденусом. Предсједник СНСД путовао је у Беч, сликао се са Штрахеом и најављивао инвестиције, са циљем да обмане домаћу јавност како има углед и конекције на западу, али је Штрахе врло брзо доживио политички бродолом.

Додик је чак био гост на свадби Тајане Тајчић и Јохана Гуденуса, о чему је извјештавао РТРС, а управо је она једна од особа која се повезује са афером „Ибица“, која је уздрмала и довела до пада Владе канцелара Себастијана Курца и ванредних парламентарних избора у Аустрији.

Све што погледам све је пјесма, све што такнем све је бол, записао је велики Иво Андрић, а овај стих могао би се парафризирати на Додика и Жељку, јер кога они дотакну, са ким се рукују и састану, као да су уклети врло брзо буду бачени у окове. Због тога би дипломате и државници требали бити опрезни, јер ризикују пуно.

Можда је све случајност и неко проклетство, а можда иза сваког сусрета стоје новци и корупција па хапшења корумпираних нису случајна. Десетине милиона долара бачено је из буџета Српске на промоције и лобирања, а умјесто побољшања угледа ми смо изоловани од остатка свијета, заобилазе нас сви озбиљни инвестирори, нема страних гостију и туриста а углед Републике Српске је све мањи. То је последица чињенице да се не промовише Република већ појединци, који су корумпирани и уцјењени, а недемократска владавина, бројне велике афере, заробљене институције и заробљена држава, створили су репутацију на коју нико није поносан.

Умјесто појединца треба промовисати природне љепоте, градити институције и побољшати животни стандард, да нам народ не бјежи са ових простора, а онда ће се поправити наш углед и имиџ у свијету.

 

Небојша Вукановић